Од тврдог националисте, десничара „ за краља и монархију“, преко шифрантског уништавања српске економије, до Европејца жуте боје са бруком која ће трајати много дуже и од њих самих…
Овако би у најкраћем био прилог за политичку биографију Совранија Чоњагића, „Болека“ у Покрету Западна Србија („ Лолека“ је Немања Пајић?!), „катице за све“ у политичком брлогу „великог „ Душана Петровића…
Старе фотографије жуте, али истина не бледи нити се може обрисати… А, она је неумитна у малим али веома значајним прилозима за политичку биографију „књижевника Црнобарског“, Совранија Чоњагића, по општим оцена у Шапцу, кључне карике вишегодишње владавине Душана Петровића!? Јер, „Чоњага“ годинама успева да „споји неспојиво, умири непомирљиво, да за ситниш поткупи непоткупиве“ и све то као на тацни сервира „Дон Душану“!?
Фотографија коју објављујемо је доказ са почетка политичке каријере Харамбаше Црнобарског… Ако је тачно да само будала не мења мишљење, онда је сигурно и тачно, да нико без велике невоље драстично не мења своје политичке ставове?! А, Чоњагић је управо то урадио: Од тврдог националисте, јуришника СПО и верног следбеника идеја Вука Драшковића „ за краља и отаџбину“, за кратко време је увидео да у тим идејама „ вајде нема“…Да од тога неће имати никакве личне користи?
Па се убрзо приклонио шифрантима из Г17 ( касније Г17 Плус), кад је схватио да је код њих „нож и погача“, да су они ти који треба да раскомадају српску привреду и да са „ богате трпезе завате најбоље комаде ловине“…
Е, онда је дошла 2005.година, време нових политичких превирања у држави Србији, када је посланички глас у Скупштини Србије баш много вредео!? Народни посланик „Чоњага, окреће ћурак наопако, продаје Динкића и странку помоћу које је и изборио посланички мандат“ и одлази у жуто јато. Нико не зна поуздано, али су сви убеђени да од тог времена датира његово интересно пријатељство са Душаном Петровићем, земљаком из суседног села… Мада исти извори тврде, да је тај трансфер Петровића „дебело коштао“ и да је овом требало много година да се одужује?! И питање је, да ли се уопште „раздужио код Душана“?
Упућенији Шапчани сада смело тврде, да је дошло време да се „Чоњага опет раздужи“… Само је невоља што више нема куд? Нема таквог јата које би прихватило Чоњагића нископрелетача…
П.Ј.
