Нина Џомбета (23), кајакашица Војводине, успешна је у конкуренцији млађих сениорки. У наставку каријере и живота има амбициозне планове. И њима је потпуно посвећена. Два тренинга дневно, теретана, трчање…
Исплатиће се, верује ова Новосађанка, тврдећи да је и даље заљубљена само у весло и чамац. И то већ 11 година.
- Најпре сам тренирала одбојку. Међутим, била је нека летња пауза и најбољи друг ми је предложио да се опробам у кајаку. Родитељи су ме такође подржали, желећи да ојачам и исправим леђа. Нисам тренирала ни месец дана, још је трајала обука, а мене су већ послали на такмичење. Била сам друга у држави, прва у Војводини. Одушевила сам се и остала у овом спорту. Млађи брат је такође кајакаш – каже Нина за „Ало! Спринт“ и наставља:
- Студирам екологију, четврта сам година. Шест-седам година сам чланица репрезентације Србије и наступала сам на светским и европским првенствима, вишеструка сам првакиња државе. Увек сам у пуном тренингу. Зими се ради у теретани и организују се припреме, као ове године у Турској, а лети смо на води два пута дневно. Често сам у теретани или једноставно трчим. Размишљам о будућности после спорта, наравно. Циљ ми је да се остварим, да узмем државну пензију, осигурам живот и отпутујем у иностранство. Једино што ме у Србији задржава јесте љубав према спорту. Према веслу и чамцу. Има времена за момке и све остало. Доћи ће на ред, када испуним ово битније, које не може да чека – додаје она.
Атрактивна је и привлачи пажњу.
- Дечаци у основној школи нису смели да ми приђу. Било је коментара „види још мишиће“, „није женствена“… Имала сам комплексе због тога, али сам временом то прихватила јер сам то ја. Неко каже да сам супер, неко не… Професионални сам спортиста, зависна сам од тренинга. Од следеће сезоне мора баш много да се тренира и спрема да би се остварили циљеви – закључила је Нина Џомбета.
Диже 90 кг из бенча
- Када сам у пуном тренингу, могу да подигнем максимално 90 килограма из бенча, сваког дана по десет понављања. То се дешава у периоду када сам у теретани. Још ове сезоне сам млађа сениорка, до 23 године, а затим прелазим у сениорску. У мом клубу има много више мушкараца. Лакше ми је да тренирам са неким ко је бржи од мене, кога јурим, јер се тако више напредује – истиче Нина.