Само током 2020. спасено је 14 људи који су скочили у реку с моста. Осим што спасавају животе, речне патроле готово свакодневно се боре са шверцерима, кријумчарима дроге и крадљивцима
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
„Извучено тело непознатог мушкарца из Саве“, „Млађи мушкарац скочио у Дунав“, „Речна полиција запленила 50 стабљика канабиса“… само су неки од наслова у медијима који описују са чим се све сусрећу полицајци који патролирају рекама.
Тим поводом репортери Ало провели су дан са искусним речним вуковима – полицајцем оперативцем Срђаном Петровићем и полицајцем за безбедност на рекама Миленком Марковићем Суровим. Одмах на почетку разговора објаснили су нам да на реци не постоји рутина и да је сваки излазак на воду ново искуство. Марковића смо затекли како гледа у монитор и прати РИС речни информациони систем на коме се тачно види где се налази сваки брод који пролази кроз нашу земљу. – Уз помоћ РИС-А знамо када је брод упловио, колика му је посада и, оно најбитније, када се из неког разлога заустави. У тим ситуацијама и ми реагујемо јер се дешава да морнари продају нафту или неку другу робу, а онда, чим пређу нашу границу, пријаве да су их опљачкали „пирати“. Ако се зауставе и искључе навигацију, то је аларм за нас каже Марковић. Kако објашњава, речна полиција основана је 1967. и покрива Саву и Дунав – 226 километара приобаља, девет београдских општина које излазе на обалу, 11 мостова…
– Наш посао обухвата разне секторе, од спасавања људи из реке и проналажења плантажа марихуане до спречавања шверца на Дунавском коридору – прича Марковић док успешно избегава балване и остало смеће које плови. – Kао и река, непредвидива су и дешавања на њој. Ето, током једне патроле приметио сам да велики брод успорава и да му се приближава десетак малих чамаца. Помислили смо да се одвија неки шверц, али чим смо им пришли, људи у чамцима су почели да беже. Дали смо се у потеру, а онда нам се чамац угасио и били смо препуштени реци и њеном току. Тад је упомоћ стигао чамац који смо јурили. Добацио је уже и одвукао нас на безбедно. Човек у њему нам је признао да је кренуо по робу, али да смо их ми прекинули. Шверцери су се данас осавременили и имају праву малу речну флотилу која је на завидном ниво. Управо због тога би требало да се улаже у опрему и људство да бисмо могли да им парирамо и постижемо резултате – прича Марковић.
Његов колега Петровић додаје да се на реци не сусрећу само са шверцерима и присећа се када су у једној шикари запазили плантажу марихуане.
- У сарадњи са колегама из четвртог одељења реаговали смо после пар дана присмотре. Запленили смо 10.680 стабљика тежине 495 килограма и ухапсили двојицу осумњичених. То је само један сегмент нашег посла – прича Петровић.
На то се убацује Марковић и наводи да су само током 2020. године спасли 14 људи!
- Људи у реке скачу због разних проблема. Један човек је скочио јер није могао да плаћа кредит који је подигао да школује децу. Мислио је да ће тако решити проблем. Објаснили смо му да би у случају његове смрти дуг враћала његова деца. Он и данас сврати код нас у знак захвалности што смо га спасли наводи Марковић, и присећа се и једног бизарног случаја.
- На Бранковом мосту је било доста људи, чуло се и нешто као навијање, а затим је младић скочио. Одмах смо реаговали и извукли га, а он је почео да кука за патике! Kладио се у 100 евра да ће скочити у реку, али је током пада у води изгубио патике вредне 200 евра. Но, битно је да смо успели да га спасемо – каже наш саговорник.
Он истиче да је због свега тога битно да се полицајци на реци константно едукују и усавршавају, али и да се улаже у опрему.
- Знам да је скупо, али је много скупље када чамац стоји везан и ван употребе закључе Марковић.
Марковић је на реци провео 34 године, а током вожње присетио се и најдраматичнијег доживљаја у својој каријери.
- Падала је ледена киша, таласи су били никада већи када нам је јављено да је једној нашој патроли на Дунаву отказао мотор. Везали су чамац за барже, а канап се заледио. Покушавао сам да им се приближим, таласи су нас дизали и спуштали готово два метра испод нивоа реке. Некако смо дошли до њих у последњем тренутку јер су се барже откачиле и почеле да се сударају. Секирама смо секли залеђене канапе, а онда је настао проблем како да се извучемо из тог пакла. На срећу, тада је у помоћ стигао брод „ватрогасац“, на кога смо се прикачили – испричао је Марковић.
Поред бриге о људима и борбе против криминала, речни полицајци воде рачуна и о очувању рибљег фонда, односно о криволову, али и о свим животињама.
- У наше просторије улетео је уплашени радник из околног магацина и повикао: „Чудовиште!“. Отрчали смо до магацина и угледали јелена који је препливао реку. Био је јако уплашен. Мало-помало, навели смо га да уђе у просторију где су га узели радници из зоо-врта. Они су га успавали и после детаљног ветеринарског прегледа јелен је враћен у своје станиште испричао је Марковић.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: