У првих сто дана свог деловања као предсједника црногорске Владе, Здравко Kривокапић је драстично кршио принцип владавине права умјесто да том великом принципу, како је најављивао, буде потпуно посвећен.
Владавина права је један од основних интегративних принципа савремених демократија. Постојање елементарних начела правде и правичности се у просвећеним државама и друштвима мјери поштовањем елемената који чине владавину права. У црногорском Уставу овом принципу дат је значај који и треба да има у савременој, демократској држави. Већ у члану 1. црногорског Устава пише да је Црна Гора држава заснована на владавини права.
Три деценије ДПС-овог управљања Црном Гором обиљежене су великим бројем случајева тешких кршења владавине права. Један од најтежих представљало је једнострано усвајање неуставног, дискриминаторског и неправедног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у децембру 2019. године. Услиједили су масовни и ненасилни протести на којима су учествовали грађани Црне Горе свх вјера и нација, којима се стало, како у одбрану права једне вјерске заједнице, тако и у одбрану Устава Црне Горе.
Развлашћивање ДПС-а на изборима у августу 2020. године створило је рационално очекивање црногорских грађана да ће нова власт направити радикални раскид са начином управљања бившег режима и да ће се другачији приступ нове власти огледати прије свега у стриктном поштовању принципа владавине права. Ово очекивање имали су прије свега они грађани Црне Горе који су заговарали промјену власти ДПС-а, који су се борили за промјене набоље и који су гласали за представнике оних политичких формација које су на парламентарним изборима успјеле да развласте ДПС.
На трагу оваквих очекивања представници нове парламентарне већине упутили су крајем септембра 2020. године потписани захтјев црногорском предсједнику Милу Ђукановићу да Здравку Kривокапићу да мандат за састав нове Владе. Мило Ђукановић је почетком октобра и предложио Kривокапића за мандатара. Најављујући структуру будуће црногорске Владе, Здравко Kривокапић је у новембру 2020. године саопштио да ће у фундаменту нове Владе да се налазе четири дијела међу којима је први владавина права.
Од обећања до кршења принципа
Тако је у периоду док је још био мандатар господин Kривокапић грађанима Црне Горе поручио да ће и он и његова Влада бити посвећени владавини права као првом и основном принципу свог политичког деловања. Ова порука грађанима Црне Горе поновљена је и у експозеу који је господин Kривокапић изложио на сједници Скупштине Црне Горе на којој се расправљало о избору Владе. Тада је рекао да је потребно да се у први план постави истинска владавина права како би се нова власт, супротно претходној, окренула просперитету и бољитку Црне Горе.
Наводећи велики принцип и вриједност владавине права као темељни дио фундамента Владе чији је предсједник и један од кључних циљева у свом деловању на власти, господин Kривокапић је грађанима Црне Горе управо владавину права поставио и као базични критеријум за процјењивање успјешности свог деловања као премијера и Владе чини је он предсједник.
У првих сто дана свог деловања као предсједника црногорске Владе, Здравко Kривокапић је драстично кршио принцип владавине права умјесто да том великом принципу, како је најављивао, буде потпуно посвећен. То је и најважнија рефлексија поводом првих 100 дана рада нове Владе Црне Горе. Имајући у виду да је стриктно поштовање владавине права неизоставни дио функционисања савремених демократских држава и друштава, предсједник Владе Здравко Kривокапић је не поштујући овај принцип допринио даљем демократском назадовању Црне Горе, а себе је легитимисао као политичара који у свом деловању не држи до базичних демократских начела и вриједности.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
У овом тексту издвојио сам три примјера који показују да је у првих сто дана функционисања његове Владе Здравко Kривокапић деловао као противник великог начела владавине права.
Порука подршке куповини гласова
Први примјер тиче се обраћања јавности господина Kривокапића 28. јануара 2021. године када је поводом локалних избора у Никшићу грађанима поручио следеће: “Ако вам неко, грађани Никшића, нуди паре, узмите их а гласајте за најбоље.”
Тако је Здравко Kривокапић поручио грађанима Никшића да је у реду да учествују у кривичном ђелу примања мита које се у медијима најчешће назива куповином гласова, односно да се својом вољом изложе противправном утицају на бираче, што је акт навођења на кривично ђело које тужилаштво има обавезу да гони по службеној дужности.
Незабиљежен је случај у пракси савремених, демократских држава да предсједник владе једне демократске државе грађанима шаље овако директну поруку против владавине права. То је порука предсједника Владе грађанима да је у реду да грађани крше законе. Будући да се порука односи на изборе, додатна последица овакве поруке је даљи пад повјерења грађана у изборни процес и слабљење интегритета изборног процеса у Црној Гори у цјелости.
Лош узор (не)поштовања епидемиолошких мера
Други примјер односи се на непоштовање мјера Владе Црне Горе против ширења вируса корона и аргументовање господина Kривокапића зашто је било у реду да крши мјере. Први такав случај у периоду након избора Владе имали смо када је господин Kривокапић присуствовао Свето-симеоновском сабору у Храму Христовог васкрсења у Подгорици 28. фебруара 2021. године.
С обзиром на велики број заражених вирусом корона и умрлих од последица вируса корона, Влада Црне Горе је усвојила мјере које, када се тиче деловања вјерских заједница, између осталога подразумијевају ношење маски у вјерским објектима, прописану дистанцу између појединаца који учествују у вјерском обреду и забрану било каквог додиривања или физичког контакта са предметима од заједничке употребе.
Приликом учествовања на Свето-симеонском сабору предсједник Владе Здравко Kривокапић се није придржавао ових мјера иза којих је стала Влада чији је он предсједник. Током обреда у подгоричком храму, Kривокапић се није држао прописане дистанце у односу на друге присутне појединце. Он није носио маску, а не само да није поштовао забрану физичког контакта са предметима од заједничке употребе, већ је предмете од заједничке употребе целивао.
Овај случај деловања Здравка Kривокапића представљао је очигледно кршење прописаних мјера, на основу којег грађани Црне Горе могу да закључе да предсједник Владе сматра да закон и прописи не треба да важе на једнаки начин за све грађане и да владавина права није принцип којем је он посвећен у свом политичком деловању. Последица таквог његовог деловања је општа правна несигурност и распрострањени осјећај међу грађанима Црне Горе да слично пракси бившег режима Здравко Kривокапић у свом политичком деловању заговара концепцију селективне примјене закона и селективне правде.
Наредни случај везујемо за даље кршење мјера Здравка Kривокапића у борби против вируса корона приликом његове посјете Требињу почетком марта 2021. године. Предсједник Владе господин Kривокапић и министри који су чинили делегацију приликом присуства сахрани епископа Атансија у Требињу 6. марта, кршили су мјере и то само неколико дана након што се господин Kривокапић јавно извинио грађанима Црне Горе за претходни случај његовог кршења мјера у борби против вируса корона.
У тренутку када се ситуација са вирусом корона у Црној Гори додатно погоршала и када је најављена мјера могућег потпуног закључивања Црне Горе због великог броја грађана заражених или умрлих од последица вируса корона, предсједник Владе је одлучио да поново крши мјере.
Министар у Kривокапићевој Влади Милојко Спајић објаснио је такво понашање Здравка Kривокапића и чланова делегације њиховом религиозношћу, занемарујући тако факт да вјерски сентименти и вјерске детерминанте нијесу и не могу у савременим демократским државама и друштвима бити изнад владавине права. Покушавајући да заштити и оправда кршење мјера господина Kривокапића, министар Спајић је заправо потврдио да Kривокапић и његова Влада сматрају оправданим своје деловање које грађане Црне Горе чине неједнаким пред законом и да Kривокапићева Влада ради против владавине права у Црној Гори.
Следећи случај прецизно говори о томе да господин Kривокапић не само што не поштује принцип владавине права, већ не зна шта овај принцип значи и какву вриједност има у савременим, демократским државама.
Обраћајући се новинарима на онлајн конференцији поводом сто дана рада Владе, која је одржана 11. марта, Здравко Kривокапић је саопштио аргументе за сопствени случај кршења мјера за заштиту становништва од Цовид-19 приликом одласка у Требиње на сахрану епископа Атанасија. Kривопић је објаснио да је као вјерник имао потребу да целива крст на ковчегу преминулог и да приликом целивања крста скине маску са лица. Kривокапић је потом додао: “Одлучио сам да скинем маску. Ако сматрате да премијер не треба да буде вјерник, дефинишите то законом. Ваљда имам право на мало приватности.”
Господин Kривокапић је ову поруку послао јавно само дан након што је Владина Kомисија за заштиту становништва од Цовид-19 поштрила мјере, а министар унутрашњих послова јавно запријетио грађанима да ће непоштовање мјера бити стриктно кажњавано. Kористећи ову врсту аргументације за покушај оправдања кршења прописа Здравко Kривокапић је показао и да не познаје садржину Устава Црне Горе, те да је кршење Устава једним дијелом резултат и његовог незнања о значају устава, уставности и традиције конституционализма у функционисању модерних држава и друштава.
Без инцијативе и резултата у борби против корупције
Трећи примјер показује потпуно одсуство било какве иницијативе или резултата Здравка Kривокапића и његове Владе у подручјима која су важна за снажење владавине права у црногорској држави и друштву.
Уназад неколико година је познато да у извјештајима ЕУ о напретку Црне Горе у процесу приступања Европској унији постоје прецизно назначене области у којима представници власти у једној држави показују приврженост владавини права или одсуство посвећености овом принципу. Те области су правосуђе, борба против корупције и борба против организованог криминала.
Ни у једној од ових области Здравко Kривокапић као предсједник Владе није имао било какву озбиљнију иницијативу нити је постигао резултат на основу којег би партнери у Европској унији могли да закључе да је он усмјерен ка снажењу владавине права у Црној Гори. Оваквим својим деловањем у првих сто дана рада Владе, а посебно одсуством и минимума очекиваних резултата, Здравко Kривокапић је показао да се не држи својих обећања из експозеа у којем стоји да ће један од приоритета њега и његове Владе бити беспоштедна борба против корупције и криминала.
Kако после изневерених очекивања?
Развлашћивање Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића на изборима 2020. године створило је код великог броја грађана Црне Горе наду да ће представници нове власти у бављењу јавним пословима бити привржени оним начелима и вриједностима који ће Црну Гору трансформисати у државу правде и владавине права. Такво очекивање највише је везивано за предсједника Владе који по Уставу Црне Горе представља најмоћнију политичку позицију у држави.
У првих сто дана рада Здравко Kривокапић је изневјерио управо те грађане који су очекивали реформе и посвећени рад на трансформацији црногорског друштва и црногорске државе ка заједници реда и правде. Ако је судити по његовим резултатима у првих сто дана, сваки наредни дан Владе Црне Горе на чијем је челу Здравко Kривокапић значиће продубљивање црногорских дубиоза умјесто очекиваних искорака набоље.
Отуд је у околностима које имамо корисно размислити о томе да се у што скоријем року изврши реконструкција Владе Здравка Kривокапића или преиспитивање повјерења њему и његовој Влади у Скупштини како би након превремених избора грађани Црне Горе добили реформску Владу. Само реформе и пуна посвећеност владавини права омогућиће услове да сви појединци у Црној Гори и црногорско друштво почну да напредују.
Владимир Павићевић
Директор Друштва за истраживање политике и политичке теорије