Широм мале земље од свега 620 000 становника расту љути протести у ретком показивању пркоса према човеку који се од слуге Слободана Милошевића претворио у најдуговечнијег лидера у Европи, пише амерички магазин Блумберг.
Изграђен у скоро вертикалној литици са спектакуларним погледом на долину манастир Острог представља једно од највећих светилишта у Европи. Од 17. века преживео је многе ратове и превирања која су одредила најнеуређенији регион у Европи.
Комплекс цркава сада је симбол нове борбе око културног идентитета, а у свету хришћанског православља ту се неминовно ради о моћи и нацији.
Манастир припада Српској православној цркви, иако се налази у Црној Гори, најмањој од шест бивших југословенских република.
Председник Црне Горе жели да установи своју православну цркву и тако своју зенљу даље удаљи из орбите Русије и Србије. Држава у спровођењу плана може узети црквена имања укључујући и Острог. Верници су ипак јасно ставили до знања где се налази њихова оданост, и на чијој су страни.
Широм мале земље од свега 620 000 становника расту љути протести у ретком показивању пркоса према човеку који се од слуге Слободана Милошевића претворио у најдуговечнијег лидера у Европи. Црна Гора се придружила НАТО-у 2017. и наставила свој пут ка ЕУ, али окретање леђа СПЦ је један корак превише за многе.
„Никад у историји један атеиста и комуниста није направио цркву“ саопштио је свештеник из Острога Јован Радовић за Блумберг. „Невероватно је колико је посвећен том задатку. Улога цркве је да спасава људе од греха, не да ствара нове нације.“
У свету крви и земље на Балкану црква је печат нације заједно са језиком и границама. За разлику од католичанства где је папа супериоран, у православљу цркве имају своје самосталне патријархе.
Амерички магазин даје и осврт на то да власт стално потеже утицај Русије, те да су оптужили и осудили 16 људи у наводном државном удару који није успео.
Верни народ Црне Горе сумња да се иза жеље да прави своју цркву крију други мотиви, везани за отимање црквених имања.
Сад је важно време за еманципацију Црне Горе, изјавио је Ђукановић у јануару. Позвао је на даљи развој црногорског друштва, укључујући и рестаурацију аутокефалности православне цркве. То би помогло да се одбаци српски национализам и напори Београда да преко цркве подривају суверенитет његове државе, рекао је Ђукановић.
Српски председник Александар Вучић, рекао је да Црна Гора може да ради шта год жели 14 година након мирног разлаза, тражећи једино заштиту наслеђа и права етничких Срба.
Изјавио је да је овај потез (Ђукановића) настао због сумњи у западним моћним земљама да Руска православна црква има утицај на Српску цркву.
