Кремљ је одговорио на најновије захтеве Запада за 30-дневним примирјем, називајући их конфронтационим и лишеним стварне жеље за обнављањем односа.

Кремљ је данас оштро реаговао на недавне изјаве западних лидера који су из Кијева затражили од Москве да прихвати 30-дневно примирје као услов за наставак дипломатских преговора. Портпарол руског председника, Дмитриј Песков, поручио је да су ове иницијативе у великој мери конфронтационе и да не одражавају искрену намеру за нормализацију односа са Русијом.

„Ми из Европе чујемо много противречних изјава. Оне у целини имају пре конфронтациони карактер, него карактер који је усмерен на покушај реанимације наших односа. Не више од тога,“ изјавио је Песков.

Ова реакција Кремља долази након што су западни лидери, укључујући украјинског председника Владимира Зеленског, француског председника Емануела Макрона и британског премијера Кирa Стармера, затражили од Москве да се од понедељка, 12. маја, уведе пуно и безусловно примирје на 30 дана. Западни савезници наглашавају да би овај период требало да послужи као основа за трајније политичко решење сукоба.

Иако је Запад изразио наду да ће Москва прихватити овај предлог, Русија за сада није дала званичан одговор. Кремљ, како се чини, не жели да реагује на ултиматуме који би могли угрозити њене стратешке интересе на терену.

Песковљева изјава јасно показује да Москва види ове захтеве као још један покушај притиска, а не као искрену понуду за преговоре. Остаје да се види да ли ће се у наредним данима ситуација на терену променити и да ли ће Запад моћи да пронађе заједнички језик са Москвом у контексту све сложеније ситуације на истоку Европе.

УЛТИМАТУМ УКРАЈИНЕ И ЗАПАДА

Лидери „коалиције жељних“ и украјински председник Владимир Зеленски захтевају потпуно и безусловно примирје на 30 дана, уз кључну улогу САД у надзору.

Лидери „коалиције жељних“ и председник Украјине Владимир Зеленски, током недавног састанка у Кијеву, издали су низ значајних саопштења у вези са могућим прекидом ватре на Украјини. Главна порука ових изјава је јасан захтев за потпуним и безусловним примирјем, које би трајало најмање 30 дана, почев од понедељка, 12. маја.

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да ће чланице „коалиције жељних“ захтевати овај тридесетодневни прекид ватре, а да ће у улози главног надзорника примирја бити управо Сједињене Америчке Државе. Према његовим речима, овај корак је неопходан како би се створили услови за озбиљније дипломатске преговоре и постепену деескалацију сукоба.

Истовремено, британски премијер Кир Стармер упозорио је да ће, уколико Русија одбије овај захтев, Лондон и Вашингтон додатно појачати војну помоћ Украјини, као и санкције према Москви. Ово би, према његовим речима, значајно утицало на способност Русије да настави војну кампању у региону.

Председник Украјине Владимир Зеленски био је веома јасан у својим захтевима, наглашавајући да било какви покушаји Москве да поставља услове за примирје представљају маневар за одуговлачење сукоба. „Потпуно и безусловно примирје мора почети у понедељак, 12. маја, и трајати најмање 30 дана. Било какви услови су само покушај да се рат продужи и саботирају дипломатски напори,“ изјавио је Зеленски.

Он је додао да ће у овом периоду пажња бити усмерена на дефинисање политичких, безбедносних и хуманитарних основа мира, као и на развој дугорочних безбедносних гаранција за Украјину. Према његовим речима, овај план већ је добио подршку не само европских партнера, већ и САД, које су прве изнеле ову иницијативу.

Москва, са своје стране, није се званично огласила поводом ових захтева, али је раније више пута истакла да неће прихватити било какве спољне услове који ограничавају њене војне операције у региону. Остаје да се види како ће Русија реаговати на овај дипломатски притисак, док се борбе на терену настављају несмањеном жестином.