У Сарајеву је, током рата у БиХ, убијено око 3.000 хиљаде српских цивила, а око 1700 их је тешко рањено, док су муслиманске снаге формирале 211 логора и места заточења за Србе, стоји у извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву између 1991. и 1995.
На хиљаде људи било је заточено без јасног повода, а затвореници су претрпели натеже насиље, искључиво због своје националности, а две трећине убијених и рањених Срба није имало везе са ратним дејствима, већ са злочиначким делима, стоји у извештају. Подаци о убијеним Србима у Сарајеву крећу се од 2.600 (СИПА) до 3.300 (МУП РС), док је републички центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица РС пописао око 3.000 убијених.
Масовне злочине вршила СДА уз помоћ криминалаца
„СДА (Странка демократске акције Алије Изетбеговића, оп. аут.) је на највишем државном нивоу планирала кампању терора против Срба, а њу је спровела удруженим злочиначким подухватом који је обухватао све бошњачке државне институције“, стоји у извештају.
У спровођењу злочиначке кампање против сарајевских Срба, СДА је регрутовала и наоружавала припаднике организованог криминала, осуђенике, силоватеље и наркомане, који су, захваљујући амнестији Алије Изетбеговића, пуштани из затвора.
„Један од специфичних аспеката кампање терора било је стварање огромне мреже приватних затвора у којима су почињена најгора злодела (мучења и групна силовања),“ наводи се у извештају.
У документу се прецизира и да је пријављено 800 несталих сарајевских Срба, а да до данас није пронађено њих 260. Чланови комисије процењују да би број несталих могао да буде и већи јер су убијане читаве породице, а да они који су преживели нису могли да пријаве нестанке својих ближњих, тако да многе нестале особе нити су идентификоване, нити су пребројане.
„Институције предвођене бошњачким званичницима из СДА уложиле су огромне напоре да прикрију злочине над српским грађанима“, истиче се у извештају.
Кампања дискриминације и терора претходила злочинима
Томе је, додаје се, претходила кампања дискриминације и демонизације Срба који су били искључени и потиснути као грађани и чији животи нису били важни.
Одмах након што је БиХ прогласила независност, СДА је почела да отпушта Србе са значајних позиција мењајући их поузданим Муслиманима.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Међународна комисија у извештају наводи да су Срби у Сарајеву били у двострукој блокади – спољашњој, која је пратила линију разграничења бошњачких и српских снага и која је утицала на све становнике града, и унутрашњој, непробојнијој, коју су поставиле бошњачке снаге и која је била усмерена искључиво на Србе.
Тако је, на пример, сву хуманитарну помоћ контролисала бошњачка СДА, која је дискриминисала Србе. Стога је, оцена је међународних експерата, УНХЦР (организација УН за хуманитарну помоћ) де факто постао добављач за муслимане и бошњачку војску – Армију БиХ. Због тога Комисија сматра да је непримерено да се Сарајево назива „опкољеним градом“.
Комисија у свом Извештају посебну пажњу обраћа на медијску кампању која је вођена против српског народа и наводи како су медији и невладине организације играли велику улогу у демонизацији Срба ширењем лажних вести и фокусирањем пажње на и саосећања искључиво на патње Муслимана, које се у извештају карактеришу као „врло стварне“, при томе игноришући патње Срба.
„Српско становништво града, за који се тврди да је толерантан и мултиетнички, потпуно су елиминисали они који и даље тврде да су главне жртве сукоба“, стоји између осталог у закључцима извештаја.
Чланови Међународне независне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву између 1991. и 1995. били су Рафаел Израели из Израела, Ђузепе Закарија из Италије, Виктор Безрученко из Русије, Лоренс Френч из САД и Патрик Барио из Француске и Дарко Танасковић из Србије.