Недалеко од Бора, у Злоту, најлепшем селу Тимочке Крајине, ушушкало се имање Симића на коме слободно галопира тринаест коња. Ово необично крдо у власништву је Ане и Александра који више од једне деценије са пуно љубави и пажње воде бригу о овим животињама
„Љубав према коњима родила се још у детињству када сам због школе јахања одлазила у други град”, почиње причу Ана и додаје да је као девојчица новац од ужине одвајала како би купила свог првог коња. „Сећам се, када сам видела Торину, знала сам да је то мој коњ. Енглеска полукрвна тркачка кобила. Она је мој најбољи пријатељ и управо је та љубав добрим делом утицала на то да останемо у селу и бавимо се узгојем коња”, присећа се Ана.
Сваког коња Симићи пазе као да им је род рођени. Воде рачуна о њиховој исхрани, купују професионалне самаре и брину о њиховим копитима. Маршал, Талија, Шиба, Златко, Гром, Шмизла… – сваки има име и посебно место у крду, а сваки јахач има свог најдражег коња. Александров савезник у трци је Златко, полукрвни црни коњ, са којим је забележио и најбољи такмичарски резултат освојивши друго место на републичком такмичењу 2015. године. Аца га неретко обрадује својим пољупцима, јер кад се састану види се колика је то љубав и колико се поштују.
„Са разлогом је поносан гарави мешанац, напросто нам одузима дах у галопу”, са поносом прича Аца. Овај млади брачни пар решио је да остане на породичном имању у Злоту и посвети се узгоју коња, професионалном и рекреативном јахању. Школу јахања имају већ скоро пет година, а полазници су улавном деца, али има и одраслих који желе да се опробају у јахању. Како кажу, срећни су јер су успели да споје задовољство и посао.
„На самом почетку, људи морају научити да се зближе са том животињом и да јој корак по корак указују своју пажњу. Јако је битно да дете покаже љубав према коњу, то покреће читаву причу и дешава се чаролија. Деца науче да се брину о другом бићу и схвате да коњ није средство за игру, већ саборац у ходу и друг за успех”, дочарава Александар, објашњавајући да јахање није обичан спорт.
Симићи већ годинама, уз помоћ Града и финансијских средстава која су у буџету одвојена за спортске организације, обнављају коњску опрему како би јахачима пружили што боље услове за усавршавање. У плану им је да прошире своју туристичку понуду и оформе такмичарски мањеж на коме ће моћи да се одржавају мања такмичења у разним дисциплинама коњичког спорта.