Перјаница бивше америчке власти, пре свих Олбрајтова и Сервер, жели да заврши започете послове. Први је уништење Српске, а други је пуна независност Косова.
Усвајање резолуције у Сенату САД поводом 25 година од потписивања Дејтонског споразума почетак је дипломатске офанзиве против Србије. Јастребови администрације Била Клинтона, пре свих Мадлен Олбрајт и Данијел Сервер, већ су кренули у реализацију овог пакленог плана.
Истицањем да је у Сребреници почињен геноцид, да РС није функционална и да је треба расформирати, Клинтонови саборци намеравају да на овој платформи припреме терен за нове притиске и уцене ка Бањалуци и Београду.
Поред Републике Српске, удар Вашингтона неће избећи ни Србија, а најжешћи удар, према очекивању упућених у дипломатска дешавања, десиће се за шест месеци.
Упоредо, подршка новом походу на Балкан Вашингтону стиже и од најмоћнијих европских држава које признају независност Косова и које желе да се сва отворена питања на западном Балкану реше на начин који они виде као једини могући.
– Поједностављено, Клинтонови људи, пре свих Олбрајтова, желе да заврше започете послове. Први је уништење Републике Српске, а други је да Косово, чије су формирање као државе они омогућили, коначно добије пуно признаје – објашњавају извори.
Политика агресије
Жељко Будимир, доцент Факултета политичких наука у Бањалуци, уверен је да офанзива Клинтонових јастребова неће бити попут оне из деведесетих.
– Оно што је битно за српско руководство и у Бањалуци и у Београду јесте само да издрже ове прве ударе који ће, по мојој процени, доћи негде половином идуће године из Вашингтона. Тачније, ту се прави осовина Вашингтон-Брисел према Бањалуци, а полуге притисака ће бити чланство у ЕУ и више че се инсистирати на наставку процеса интеграција у НАТО – истиче Будимир.
Према речима Драгомира Анђелковића, политичког аналитичара, Америка не може да одустане од политике коју је водила у прошлости.
– Та политика је била противна међународном праву, спровођење агресије против земаља које нису по вољи Вашингтону. Ми смо били жртва те политике. Данас, када се поводом 25 година Дејтона прави осврт на све што се дешавало у Босни и Херцеговини, Сједињене Америчке Државе не могу да признају да су биле у криву и морају да наставе са свим оним лажима од Сребренице па надаље, које су коришћене за легализацију агресије на Републику Српску, а касније и на Србију – истиче Анђелковић.
Опасни сигнали
Дејан Милетић, директор Центра за проучавање глобализације, објашњава да је усвојена резолуција препорука, али и сигнал у ком правцу ће деловати вашингтонска администрација:
– Притисци никада и нису јењавали, а сада ће се сигурно појачати. Реално је и треба бити врло јасан, ово је континуитет синхронизоване хистерије која треба да створи притисак на српски народ у региону западног Балкана, а пре свега, на Републику Српску и српски народ у БиХ. Континуитет неуважавања интереса српског народа је само по себи извор конфликта и може да представља велику пажњу по стабилност у наредном периоду, надам се да су људи који носе одговорност за стабилност и безбедност спремни да сагледају опасности које тренутно постоје и да ће ови синхронизовани притисци престати јер крајње је неизвесно шта је крајњи резултат таквог деловања.
Пала Хотијева влада
Упркос напорима Запада да Косову на тацни испоручи пуно признаје и независност, у Приштини се политичке страсти не смирују, те је и најновија влада Авдулаха Хотија пала само неколико месеци после формирања.
Наиме, по жалби Покрета Самоопредељење у вези с гласањем посланика Етема Арифија, које је било пресудно за формирање владе коју води Авдулах Хоти, Уставни суд донео је одлуку којим је овај глас неважећи, чиме је и влада остала без подршке у парламенту. Према писању приштинских медија, нови избори одржаће се у року од 40 дана.
Радун: Увлачење Босне у НАТО
Политички аналитичар Бранко Радун упозорава да ће се притисак Вашингтона на западни Балкан који желе под окриљем НАТО бити све интензивнији:
– Пошто ће се бавити ширењем, ту је тема улазак БиХ јер је Црна Гора већ у НАТО, а у следећем кораку улазе и Срби и биће притисци на Републику Српску и Србију да се, на неки начин, не меша у то и да толерише улазак БиХ у НАТО. С друге стране, Бајден је у својим изјавама рекао да је посвећен уређењу БиХ, као грађанске државе, што значи унитарне, и није спомињао Републику Српску, али може из тога да се извуче закључак да ће РС бити под ударом да се одрекне неких овлашћења, под паролом да би БиХ била функционална држава.