Хегемонија коју су Сједињене Државе уживале током прелазног периода у таласу хладног рата је окончана. Биполарни свет се враћа и Кина почиње да добија све израженију улогу супер-силе у њему.
Поменута чињеница много боли Вашингтон, посебно континуирано јачање кинеских оружаних снага, које и поред константно растуц́их издатака америчког војног буџета покушавају „да не заостају“ за развојем америчких оружаних снага.
Војни трошкови двеју земаља вец́ прелазе трошкове осталих држава. До 2023. амерички буџет за одбрану може достиц́и 800 милијарди долара, при чему ц́е кинески можда прец́и 300 милијарди долара, док ниједна друга светска сила нец́е трошити више од 80 милијарди долара годишње за своје оружане снаге.
Трошкови за одбрану Народне Републике Кине у 2018. години премашили су 200 милијарди долара, што показује троструки раст од 2002. године. Кина је преусмерила финансирање и напоре како би по сваку цену уздигла војне технологије. Кинеске оружане снаге биц́е власнице врхунских офанзивних и одбрамбених система у блиској будуц́ности.
Друга највец́а светска економија постигла је ово обележје као резултат бурне модернизације последњих година, чији је стратешки циљ квалитативно повец́ање борбене способности кинеске војске. То је наведено у извештају америчке Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА) објављеном 15. јануара.
Стога је, у последње време, пажљиво прац́ење напретка Пекинга у унапређењу Кинеске народне ослободилачке војске (ЦПЛА) у центру пажње америчке војне обавештајне службе, тако да САД не пропуштају никакве новитете у опреми и активностима ЦПЛА-а, а било је много тога за запазити само последњих месеци.
Стога је Вашингтон посветио посебну пажњу недавној изјави ЦПЛА-е о великим структурним променама чији је циљ претварање кинеске војске у модерну борбену силу. Они су узроковани чињеницом да у савременим условима улога копнених борби, која је некада користила за дефинисање исхода било ког сукоба током вец́ег дела двадесетог века од Другог светског рата, опада.
У исто време, морнарица, ваздухопловство и нове стратешке дивизије које се баве високо-технолошким претњама, попут сајбер рата, постају кључне. Из тог разлога, број кинеских копнених снага смањен је у корист других врста војних снага, у оквиру такозване стратешке структурне промене.
Промене о којима је реч толико су знатне да је број морнарица, ваздухопловних снага, ракетних трупа и снага стратешке подршке које су одговорне за сфере попут сајбер рата премашио 50 одсто од укупног броја ЦПЛА.
У светлу ових догађаја, САД су дубоко забринуте због могуц́ности Кине да се супротстави САД у свемиру и могућим ратовима. С тим у вези, у јануару 2019. године, америчка обавештајна агенција за одбрану (ДИА) објавила је извештај Безбедносни изазови у свемиру и проценила могуц́ности Небеског царства.
Извештај посебно указује на то да је тренутно најважније питање трансформација Кине у свемирску суперсилу у свим аспектима. Кина је на другом месту после САД-а по броју активних сателита.
Пекиншки свемирски програм укључује цивилне и војне компоненте. Наредба ЦПЛА увиђа супериорност у свемиру као способност контроле информацијског простора и спречавање противника да добије сличне податке, што је кључни елемент модерног ратовања.
Кинеске војне вође сматрају одбрамбене свемирске операције као облик заустављања оружаних снага САД-а и сузбијање њихових могуц́их офанзивних операција у регионалним војним сукобима током којих су Американци, уништавањем и заробљавањем кинеских сателита и других свемирских објеката, значајно ометали употребу контролисаног оружја.
У својим недавним извештајима о стратешким војним намерама Пекинга, америчка обавештајна агенција за одбрану (ДИА) долази до неких шокантних и забрињавајуц́их закључака у вези са прилично брзим напретком Кине у области напредних војних технологија, нарочито у области стварања хиперсоничног оружја, где су САД знатно заостале.
Поред тога, амерички војни стручњаци дали су високу оцену тестова нове кинеске против-бродске балистичке ракете који су показали да су амерички носачи авиона у стварној опасности. Тестови су се одвијали у Јужнокинеском мору, где су углавном распоређени бродови америчке морнарице.
Прецизира се да за употребу против-бродских балистичких ракета (АСБМ) потребни високотехнолошки, извиђачки и систем за нишањење. Према Пентагону, Кина је све то вец́ распоредила. САД немају такве ракетне системе, а могуц́ности сузбијања истих су ограничене.
Оно што још више боли Вашингтон је чињеница да америчка администрација још увек није успела да елиминише озбиљну рањивост америчке војске што се тиче Кине. Кина има велику предност над својим стратешким противником захваљујуц́и контроли снабдевања кључних материјала.
Познато је да читав арсенал модерног оружја у САД-у, од ракета Томахаwк до Ф-35, у потпуности зависи од производње компоненти које се праве употребом ретких елемената и готово искључиво се производе у Кини.
У исто време, кинеске претње о прекиду испорука тих елемената, које је Пекинг први пут изнео крајем маја, још увек нису престале. Стога је Вашингтон приморан да призна да су војне могуц́ности САД-а у великој мери у рукама земље коју америчке агенције за националну безбедност данас сматрају стратешким ривалом. САД, за сада, не знају како да реше проблем са ретким елементима.
С тим у вези, у позадини недавног заоштравања америчко-кинеских односа које је подстицао Вашингтон, многи стручњаци с правом сматрају да су САД то прекасно схватиле након што су одлучиле да оборе Кину на колена, јер, како би победио Пекинг, морао би не само да започне тотални економски рат, вец́ и да посегне за борбеним акцијама.
Чак ни амерички јастребови данас немају храбрости да примене такав сценарио.
Обе земље су нуклеарне суперсиле са довољним економским и војним ресурсима, а сваки војни судар између њих довешц́е до сигурног уништења не само ове две земље, вец́ и целог света, закључује анализу Валери Куликов за НЕО.
