Јутрос је у Москви преминуо један до највећих делатника српско-руског братства у савремено доба, Олег Александрович Дзиза.
Олег је био кандидат економских наука и дипломата. Може се слободно рећи да је за српско-руске односе урадио више од свих дипломата који нису били амбасадори. А урадио је више и од неких амбасадора. На свим пољима – политичком, економском, културном. Познавао се и био је пријатељ и сарадник са већином најзначајнијих српских политичара данашњице, али и мноштвом привредника, научника и обичних људи који воле Русију. И свима је остао у неизбрисивом сећању. У Београду је службовао у три наврата, 1976-1980, 1987-1992. и 2006-2010. После пензионисања се и даље дружио са нама као представник руских компанија, све док га пре неколико година, мождани удар није одвојио од активног посла и вратио у Москву, у круг породице.
Олег Дзиза је рођен на Светог Саву 1945. у Дњепропетровску, у породици Руса – запорошких козака. Отац му је био официр, учесник Великог отаџбинског рата, а затим старешина групе совјетских војних инструктора у вијетнамском рату, да би као генерал-потпуковник каријеру окончао као заменик комнаданта ПВО московског округа. Олег је био школован као економиста са специјалним знањима – и о најдубљим предностима совјетског система, и о стварном функционисању западног. Тиме се и бавио многе године у специјалном институту АН СССР. То му је свакако помогло и да боље разуме Југославију и Србију. Олег Дзиза је одликован медаљом „За сарадњу“ руског МИД-а, а био је и академик Међународне словенске академије. За њим су остали супруга, два сина и унуци.
Олег је у Србији несебично делио братску љубав и заслужио вјечнују памјат. Желео је да последње дане проведе у Србији, што му се није испунило, али је у њој оставио најбољи део себе. Надамо се да ће добити бар једну малу улицу у Београду.