Оно што сваки светски историчар па чак и обичан човек који познаје и мало историје зна, то је да је српски војник пре свега био частан војник. Био је војник који не жели да ратује, али који ће у томе бити најбољи и најхрабрији ако затреба, а затребало је само када је требало да брани оно што је своје и никада више. Управо је то оно што многима смета. Смета им јер је то оно што они никада нису имали и што вероватно никада неће ни имати. Нису имали јер никада нису могли да разумеју шта је то срце које пре свега чезне за духовним, а не материјалним богатством. Такво срце је имао српски војник.
Примера који ово показују срешћемо много у нашој историји, можда и много више него што нам је потребно. Један од бројних таквих је онај из 1913. године. Након што је Србија, на молбу бугарске владе, послала преко 50.000 војника са тешком артиљеријом на маричко бојиште, иако то по уговору није било предвиђено и сама након повлачења бугарске војске са вардарског бојишта поднела све жртве и успела да ослободи тај део територије. Затим се и повукла са већ освојеног јадранског приморја и на тај начин жртвовала своју неоспорну територију да би сачувала себе и Бугарску, долази до сукоба. Због незадовољства око поделе Македоније, сматрајући да заслужују већу територију од пиринског дела, Бугари без компромиса нападају Србе. За свега пар недеља губе на свим фронтовима уз више десетина хиљада жртава. И поред силног разочарења, умора и боли нанетим од стране доскорашњег савезника наступа часно срце српског војника.
Наиме, у целој тој растројености бугарске војске, група њихових војника и официра је заробљена и доведена је у заробљеништво на Калемегдану. Након завршетка рата и апсолутног пораза Бугара, они бивају пуштени на слободу од стране Срба и веровали или не и плаћени! Држава Србија им је платила дневнице за сваки дан проведен у заробљеништву јер су били у униформи. Е то је српски војник, оличење части и поштења.
Приказана фотографија је аутентична слика српског војника из тог периода, која је сређена и ретуширана од стране Зоран Бојаџа Бојовић, како би данас добили њен пун доживљај.
