СРПСКА јавност га скоро и не познаје, а требало би. Он је приштински екстремиста, ратни хушкач и пропагатор мржње, чије су запаљиве лажне вести распламсале Мартовски погром Срба на Косову и Метохији, а који ових дана опасном пропагандом удара на стару-нову мету: манастир Високи Дечани и његовог игумана, архимандрита Саву Јањића.
Реч је о Хаљиту Беранију (Халит Барани), активисти из Јужне Митровице, који преко организације назване Савет за заштиту људских права гради каријеру сталним нападима на Србе и пропагирањем лажних извештаја који хушкају косовске Албанце против Срба.
Како пише „КосСев“ портал, Беранијева је, на пример, била вест да су Срби спаљивали Албанце у Трепчи 1999. године, за коју новинари угледног „Вол стрит џорнала“ (WСЈ) нису нашли доказе. А његова је била и лажна вест из 2004. године да су „српски бандити“ практично натерали албанске дечаке да се утопе у реци, што је покренуло талас мартовског етничког насиља над Србима. Извештаји ОЕБС-а и „Хуман Ригхтс Wатцха“ су, међутим, истакли налазе истрага супротне наводима Беранија.
„Спаљивање“ Албанаца у Трепчи
У чувеном чланку WСЈ из 1999. године, под насловом „Упркос причама, рат на Косову био је дивљи, али није био геноцид“, репортери Данијел Перл и Роберт Блок пишу да би „свет могао да дугује овакву слику Хаљиту Беранију“.
– Господин Берани је бивши глумац са брадом Карла Маркса који сумира ратне злочине Срба тако што показује фотографију бебе са смрсканом лобањом – писали су угледни амерички новинари.
Беранија описују као човека који је провео рат путујући од села до села са машином за куцање, шаљући дневне извештаје страним радио станицама и дипломатама у троминутном разговору преко свог „ОВК“ сателитског телефона.
Берани је тада казао да је чуо од сељана у близини Трепче како пристижу крцати камиони и излазе празни, те да је одатле допирао чудан мирис.
– Телефонски је послао један извештај почетком априла којим је указивао да је рудник постао место за истоваривање тела, а ‘Дојче Веле’ и немачке радио станице су на албанском пренеле ове извештаје – писали су тада амерички новинари.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Перл и Блок даље наводе да се ова прича раширила у јуну, и да је Косовапресс цитирао америчког званичника у Атини који је тврдио да постоје сведоци и фотографије камиона који носе тела. Али када су западни новинари телефонирали у амбасаду, портпаролка је казала да није могла да пронађе поуздан извор.
Новинари су се присетили и лондонског „Обзервера“ који је цитирао једног вођу „ОВК“ и више других људи са Косова и Метохије, а који су чули исту причу од избеглица. Чак је и портпарол Пентагона, на питање о уништавању тела Албанаца у Трепчи, у то време казао да у том тромесечју постоји више извештаја са терена да се тела спаљују у некадашњем индустријском комплексу, док су неки од коментатора тада такође ову терорију износили као чињеницу.
Ипак, ови познати амерички новинари су објавили сазнања истражитеља трибунала у Хагу. Када су француске трупе преузеле рудник наредне године пронашли су делове одеће, али истражитељи Хашког трибунала „нису били импресионирани“, како наводе Перл и Блок.
Објаснили су да се одећа може наћи на „смећем засутом Косову“, те упитали „зашто би Срби чистили пећ, али не и палили одећу“. После закључка да „нема сврхе“ настављати са истрагом, јер нема ни трага од спаљених тела, иста је и обустављена.
Овај текст су амерички новинари закључили поново са Беранијем, који на крају „није у потпуности остао при свом исказу, пише „КосСев“ портал.
– Ја сам свима рекао да је то била претпоставка. То није била потврђена информација – казао је Берани америчким новинарима, али и додао да је „за Србе све могуће“.
Нахушкао Албанце у ноћи 16. марта
Пет година касније, Хаљит Берани се спомиње и у извештајима „Хуман Ригхтс Wатцха“ и Канцеларије Оебса у Бечу сачињеним поводом највећег етничког насиља на Косову после рата 1999. године – погрома над Србима 17. марта.
Како пише „КосСев“ портал, у тим извештајима потврђено је да су медији на албанском имали запаљиве извештаје који су претходили насиљу о дављењу тројице албанских дечака у Чабри, селу код Митровице; да су албански медији одиграли неодговорну и запаљиву улогу емитујући информације које нису биле потврђене, јер преживли албански дечак никада није јавно изјавио да су их појурили Срби ка реци, већ да су их из једне удаљене куће Срби псовали.
У каснијој истрази, коју је водио угледни албански судија, у питање је доведена тврдња да су трагедију изазвали Срби, да би и истрагом УН-а било утврђено да се није могао наћи ниједан Србин на основу описа дечака који је преживео.
А извор информације да су Срби појурили дечаке у реку био је управо Хаљит Берани, детектовано је и у овим извештајима.
У извештајима је такође, дан пред насиље, констатована и диспропорција у медијском простору коју је имао Хаљит Берани науштрб „умерених гласова“, каква је Американка Трејси Бекер, портпаролка Унмик полиције из региона Митровице. Бекер је сатима покушавала и у самој Чабри да смири ситуацију и одврати новинаре од запаљивог и непотврђеног извештавања, насупрот Беранију који је био у истом месту.
Берани је тада, 16. марта 2004. године, у студију телевизије РТК изрекао тврдње које ће касније безброј пута поновити албански, али и западни медији: да су за смрт тројице албанских дечака, који су се удавили у реци Ибар, одговорни Срби из Зубиног Потока. Рекао је да су дечаке „јурили српски бандити са псима“, а ова лаж одјекнула је широм Косова и Метохије и изазвала дводневно етничко насиље над Србима, у коме је учествовало око 60.000 Албанаца.
– Сензационалистичко извештавање о српским ‘бандитима’ који утапају албанску децу покренуло је ватру протеста и насиља широм Косова и Метохије – део је извештаја „Хуман Ригхтс Wатцха“.
У извештају Оебса детаљно се анализира гостовање Беранија у студију РТК, 16. марта увече. Утврђено је и да га део локалних и међународних организација види као „контроверзног“, те да није био сведок догађаја, већ је позван као „сведок експерт“. Сви знамо шта се догодило јутро после његовог гостовања, 17. марта.
Сведочио против Оливера Ивановића
Берани је током 2002. године био један од првих сведока на хашком суђењу Слободану Милошевићу, бившем председнику Србије и Југославије. Берани је током сведочења навео имена и презимена особа које је оптужио за убиства Албанаца, а једно које је поменуо било је и Оливер Ивановић.
Ивановић, касније лидер Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда“, 16. јануара 2018. године убијен је у Косовској Митровици на путу до посла.
Берани се десетак година као сведок тужилаштва појавио у процесу који је у Приштини вођен против Оливера Ивановића. Током суђења је више пута мењао исказ, а одбрана Оливера Ивановићева је тврдила да Берани не може да буде ваљан сведок јер није био очевидац дела за која се Ивановић теретио.