ОН ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈЦЕЊЕНИЈИХ СРПСКИХ РАДИОЛОГА! Рак јесте излечив!

Др сц. Мирјан М. Надрљански, специјалиста радиологије – онколог и шеф Одсека дијагностике болести дојке у Инситуту за онкологију и радиологију Србије у Београду спада у ред најцењенијих радиолога како у нашој земљи тако и у региону.

Са њим је вођен разговор само неколико дана од обележавања Светског дана борбе против рака.

И на почетку прво и најважније питање – да ли је рак дојке излечив или не?

• Рано откривене малигне промене, које се детектују радиолошки, у фази када малигне ћелије, условно речено – још увек нису “пробиле” тзв. базалну мембрану, дакле, које су још увек локализоване и које не могу да се открију палпаторно – односно не могу да се “напипају”, након адекватне дијагностике и терапије, представљају успешну “мисију” тима онколога. Такве промене се откривају код условно речено здравих жена, које се без симптома јављају на мамографски преглед у оквиру организованог скрининг програма. Када се таква промена детектује, и када се биопсијом утврди да је тзв. карцином “ин ситу”, онда се адекватном терапијом та болест фактички излечи. Жена после тога живи нормално, уз препоручене контроле! – каже др сц. Надрљански и додаје:

• С друге стране, уколико се жена јавља са променама које је сама “напипала”, или са очигледним променама типа наранџине коре на самој кожи, уз нпр. ицедак из брадавице, или са једностраним крварењем, онда говоримо о болести која може бити узнапредовала или чак и метастатска уколико се болест “проширила” на циљане унутрашње органе, пошто је рак дојке системска болест. Онда говоримо о таквој врсти лечења где је циљ да се продужи време преживљавања и да се поправи квалитет живота саме пацијенткиње. Ту не можемо говорити о излечивој болести, али говоримо о тенденцијама да се процес претвори у хронични.

Истиче да би жене требало да знају да се мамографским прегледима, који се реализују у оквиру Националног скрининга рака дојке у Србији, у двогодишњим интервалима укључене здраве жене у старосној групи од 50 – 69. год. живота и да је изузетно значајно да се одазову на позив.

• Ако се на самом прегледу открије или посумња на било шта, што је “сумњиво”, тада се креће у детаљно радиолошко испитивање са циљем да се или потврди, или искључи постојање болести. Уколико се искључи постојање “сумњивих” промена у дојкама, наставља се радиолошко праћење.

МАМОГРАФИЈА – ЗЛАТНИ СТАНДАРД

• Мамографија јесте златни стандард, када је у питању иницијално радиолошко испитивање, односно када је у питању скрининг рака дојке. Оно што је битно, без обзира на различиту сензитивност у разним клиничким студијама, она представља базични, полазни радиолошки преглед. После клиничког прегледа, код свих жена које имају више од 40 година, први следећи преглед је мамографски. Уколико је грађа дојке таква да је доминантна жлездана структура и да мамографија тада има смањену сензитивност, предлажу се додатни радиолошки прегледи. Али и ту постоји њен значај. На основу мамографије, може да се искључи постојање “сумњивих” груписаних микрокалцификација, које на овом степену технолошког развоја, не могу поуздано да се иницијално открију ни ултразвуком, па ни на магнетној резонанцији – каже др сц. Надрљански.

Наглашава да је битно да ниједна пацијенткиња не искључује мамографију, која јој је предложена.

• Ако се на мамографији не виде “сумњиве” промене, онда ће се препоручити друге, допунске радиолошке технике. Али је битно да пацијенткиње не одустају од мамографског прегледа!

БИОПСИЈА ДА ИЛИ НЕ

• Нажалост, нису ретке предрасуде код пацијенткиња када су у питању биопсије. Оно што морамо да нагласимо, то је да је брзина раста самог тумора дефинисана његовом “биологијом”. Што се биопсије тиче – тумор неће додатно да расте, неће ни брже да расте, ако се уради биопсија. Такође, биопсија не може да доведе до страха, који се у народу популарно зове “расејавање тумора”. Биопсија, дакле узимање исечка туморског ткива, изводи се под контролом ултразвука или мамографа на наменском столу или магнетне резонанције, а у локалној анестезији. Дакле, као прво, ова метода је безболна и реализује се у условима, који нису непријатни. Стерилном иглом се узимају исечци ткива, узорци, који се шаљу на тзв. патохистолошку анализу, односно анализу под микроскопом и тзв. имунохистохемијску анализу, уколико постоји потреба и тада добијамо тзв. “личну карту” тумора. Приликом улажења и излажења игле нема расејавања тумора. Ћелије које су физички “извађене”, губе способност преживљавања. Да разјаснимо – не постоји могућност да се биопсијом подстакне раст тумора. То је научно доказано и ова метода се ради више од 20 година – разјашњава др сц. Надрљански.

Према његовим речима веома је битно да се уради биопсија сваке промене која може да се на клиничком прегледу “напипа”, као и да се уради биопсија свих сумњивих промена које се радиолошки детектују.

• Биопсијом добијамо правовремену хистопатолошку анализу. То значи да добијамо тачан “фото робот” и ћелијски, као и молекуларни профил тумора. Ту можемо да сазнамо и на коју ће терапију тумор најбоље реаговати, односно, колико је по својој прирорди агресиван. У том смислу, пре сваке терапије, било да се ради о хирургији, хемотерапији и / или зрачној терапији, конзилијум доноси одлуку на који начин ће се приступити лечењу, а са најбољим ефектима за пацијенткињу.

ШТА ЈЕ МАЛИ ТУМОР?

• Постоји такозвана “ТНМ класификација” на основу које се утврђује клинички стадијум тумора, а која је дефинисана на основу величине тумора (“Т”), евентуалне захваћености лимфних чворова (“Н”) и евентуалног постојања удаљених метастаза (“М”). На основу комбинације параметара, дефинише се стадијум. Пре увођења Националног скрининг програма, сада већ давне 2012. год., према неким статистикама, чак три четвртине детектованих тумора су били промера већег од 2 цм. Након увођења Националног скрининг програма, постоје анализе, које упућују на значајну промену стања, односно, значајно је већи удео тумора промера до 2 цм, што је несумњиво значајан помак у самој дијагностици, али и могућностима ефикасне терапије и преживљавању. Данас је могуће детектовати и туморе и од 5-6 мм, чију природу биопсијом можете потврдити, односно дефинисати да ли су малигни или бенигни, што опредељује даљи третман – објашњава др сц. Надрљански и додаје:

• Када се детектује тумор мањи од 1 цм, можемо рећи да се ради о промени која је откривена “на време”. Ако је тумор мањи од 1 цм, односно ако је пацијенткиња оперисана “на време”, ако нису захваћени регионални лимфни чворови, ако је молекуларни профил тумора повољан, тада можемо рећи да је пацијенткиња “решила” свој велики проблем. Али то никако не значи да треба да престане да иде на редовне контроле. Редовно праћење је од изузетног значаја!

ТЕРАПИЈА

Др. сц. Надрљански истиче да је свака терапија у лечењу рака, па тако и терапија у лечењу рака дојке, строго утврђена протоколом.

• Тај протокол је дефинисан у оквиру Водича добре клиничке праксе у САД, Европи, па тако и Републици Србији. Све конзилијарне одлуке су дефинисане на основу актуелних протокола усклађених са највишим светским стандардима. Институт за онкологију и радиологију Србије у Београду, у оквиру сарадње са ресорним министарством, издао је још пре три године серију водича за пацијенте из свих домена онкологије, дакле извесну врсту путоиказа од тренутка уласка у Институт, до завршетка лечења. Поред штампаних, ови сјајни водичи су доступни и на сајту нашег Института.

ПСИХООНКОЛОГИЈА

• Развој психоонкологије је веома значајан. Суочавање са болешћу је компликовано и комплексно, не само за саму пацијенткињу, већ и за њену најближу околину. Зато овом приликом напомињем да у нашем Институту постоји Служба за подршку пацијентима, која помаже у суочавају са самом дијагнозом, али и у свим важним моментима лечења и ре-едукације након завршетка процеса лечења- каже др сц. Надрљански и истиче да суочавање са дијагнозом није једноставно, али да правовремено и адекватно објашнејње саме природе болести и даљег лечења може много помоћи пацијентима, што је и њихово право.

НАДРИЛЕКАРСТВО

• Мислим да је ова тема у надлежности рада других установа. Неретко, постоје елементи обмане, преваре и кривичног дела. Та материја је законски регулисана и свака злоупотреба мора да буде санкционисана – каже др сц. Надрљански и додаје:

• Нажалост у времену кризе, људи посежу за различитим механизмима одбране. Овим путем апелујем на све да своје здравље унапређују здравим стиловима живота, да учествују у скрининг програмима, а када је потребно да се лече, да се обрате надлежним медицинским установама. То је једини пут. Када се говори о лечењу, ту никако нема места за било какав вид надрилекарства и примене непроверених метода дијагностиковања и лечења, које није засновано на научној методологији и није законски дефинисано и стручно прихватљиво.

БЕНИГНЕ ПРОМЕНЕ

• Када се каже тумор, то не значи одмах канцер. Свака промена која има три димензије, а која је детектована у дојци, у оквиру “радне дијагнозе”, назива се туморска промена. Тумори по дефиницији могу бити бенигни или малигни – истиче др сц. Надрљански.

Међу најчешћим бенигним туморима дојке су фиброаденоми.

• Фиброаденоми се чешће јављају код млађих жена и то су тумори које треба свакако радиолошки пратити. Уколико они почну да мењају своју структуру, да расту или ако почну да изазивају “механичке” сметње, тада ће лекари размотрити могућност биоптирања или евентуалног оперативног уклањања.

ЗДРАВА ИСХРАНА

• Важнији од саме здраве исхране је здрав стил живота, а здрава исхрана је само један сегмент. Човек мора да одвоји дневно најмање пола сата за лагани тренинг или шетњу, да има балансирану исхрану, да потенцира унос воћа и поврћа. Од канцера дојке чешће оболе гојазне жене и оне које физички нису активне – каже др сц. Насдрљански.