Током Колубарске битке, аустроугари су покушали да ударе српску војску са леђа преласком преко Дунава код Смедерева. Прелазак 10.000 аустругарских војника започет је 09.11., наспрам њих су стајале резервне снаге трећепозиваца јачине око 3000 људи.
Позив у помоћ је послат на све стране, међутим све снаге су биле заузете крвавим борбама на западу. На позив је једини одговорио мајор Јован Наумовић из села Петка (32км далеког) који је у помоћ повео 500 младића са војне обуке. Регрути су у пуној ратној опреми трчали 5 сати у помоћ старцима. Кад су стигли непријатељ је завршио форсирање реке и кренуо да развија бојни поредак. Мајор Наумовић је имао само један предлог-јуриш. Сад, одмах. Предлог је усвојен. Наумовић је након састанка са командом окупио своју „децу“ и изнео им план, уз следеће речи:
„Браћо! Дошао је дан да вратимо крв старим шумадинцима, који нас ослободише турака и вишевековног ропства. Хоћемо ли? Хоћемо!“
Уз песму, јуриш су повели младићи за којима су кренули и трећепозивци. Сударили су се на обалама Дунава. 2000 аустругара је заробљено, 4000 се повукло назад.
