Након одлуке одлазећег председника САД Барака Обаме о протеривању 35 руских дипломата, наводно укључених у хакерске нападе на резултате америчких председничких избора на којима је победио Доналд Трамп, у фокус западних медија доспео је Александар Дугин, интелектуалац којег представљају као „Путиновог Распућина“.
Анализирајући потезе руског председника Владимира Путина, западњачки медији последњих недеља увелико бавили контроверзним руским интелектуалцем Дугином којег неки називају и „Путиновим мозгом“, пише Ало.
Својом дугом брадом филозоф, социолог и историчар Дугин (54) заиста подсећа на контроверзног мистика Григорија Распућина. На Западу сматрају да је Дугинов утицај на руског председника сличан оном који је Распућин имао на руску царску породицу Романов, цара Николаја II и царицу Александру.
Интернет форум „Биг тинк“ иде и корак даље, па тврди да је Дугин „најопаснији филозоф на свету“ и заговорник руског империјализма. Као тврди традиционалиста, жестоки је критичар либерализма који симболише Америка, али осуђује и комунизам и критикује фашизам. Залаже се за забрану хемије и физике, а противник је и интернета и биотехнологије.
Дугин има мишљење и о Србима и Хрватима. Тако је у свом чланку „Геополитика југословенског сукоба“ из 1997. године оценио да Хрвати припадају у католички сектор германске средње Европе, нагласивши да је њихова геополитичка судбина везаност за тај блок. За Србе, међутим, истиче да су у свим критичним историјским тренуцима били уз Русе.
„Срби су заправо ми. Они се осећају као ми. Срби су наше ја“, рекао је прошле године током посета српског председника Томислава Николића Москви. Хрватски лист наводи да је Александар Гељевич Дугин рођен 1962. године у Москви. Отац му је, како сам тврди, вероватно радио за совјетску војну обавештајну службу.
„Мрзео сам свет у којем сам рођен“, рекао је Дугин у разговору за „Њујоркер“. Наводи се да се као тинејџер придружио кругу ексцентричних московских интелектуалаца који су подједнако презирали совјетски комунизам као и западњачки капитализам и показивали склоност према мистицизму и езотерији.
Током Горбачовљеве перестројке (1986.-1991.) Дугин је први пут био на Западу, конкретно у Берлину и Паризу, где је упознао Алена де Беноаста, лидера европске Нове деснице. У раздобљу од 1990. до 2000. године Дугин је објавио низ радова и књига, међу којима и Основе геополитике из 1997. која је побудила велики интерес код политичких и војних структура у Русији.
Дугин је затим постао саветник председника руске Думе Генадија Селезњова. Када је Владимир Путин 2000. постао руски председник, Дугин је постао његов ватрени присталица.
„Путин је све… Путин је апсолутан… Путин је незаменљив“, одушевљено је говорио Дугин који је 2004. године докторирао социологију на немачком Универзитету у Ростову да би 2008. године постао професор на Универзитету Ломоносов у Москви и директор Центра за конзервативне студије.
Наводи се да је Дугин 2001. основао Међународни евроазијски покрет, организацију која промовише уједињење бившег совјетског подручја у јединствену културну и цивилизацијску целину. Победу Доналда Трампа у Америци дочекао је с одушевљењем.
„За нас је његова победа радост, то је срећа. Морате да разумете да Трампа сматрамо америчким Путином“, рекао је недавно Дугин за „Волстрит џурнал“.
