Уочи доласка руског председника Владимира Путина у Београд, поново се покреће тема безбедности једног од двојице најчуванијих људи на планети (други је Доналд Трамп, председник САД).

Безбедношћу председника Русије бави се пре свега Федерална служба обезбеђења (ФСО).

Шта је све дозвољено најтајнијој специјалној служби Русије и шта она поседује?

Федерална служба обезбеђења (ФСО) је моћна организација широког спектра деловања и крајње затворена. Тешко да се међу руским оружаним структурама може наћи нека која је под већим велом тајне од ове. О делатности ФСО могу се само правити претпоставке.

Јавности нису доступни никакви подаци о операцијама нити било какви извештаји. На челу ове службе 16 година је био генерал армије Јевгениј Муров, стари саборац Владимира Путина. Један од најутицајнијих људи Русије постављен је на место директора ФСО само 11 дана након Путиновог доласка на чело државе. Кажу да је он од тада све време био на истој позицији.

Као и руски председник, Муров потиче из оружаних структура Санкт Петербурга. У мају 2016. председник је ослободио Мурова дужности (то се доводило у везу са чињеницом да је он већ у годинама у којима по закону не може више радити у државној служби) и на ту функцију поставио његовог заменика, московљанина Дмитрија Кочњева.

ФСО вуче своје корене из једне управе КГБ-а. Поменута управа је била одговорна за безбедност првих људи у држави, као што сада за ту исту безбедност одговарају службеници ФСО. Највише се зна о тој њиховој обавези да обезбеђују „особу број један“.

Већ 15 година се прича да за најризичније председникове подухвате (попут роњења у батискафу на дно Бајкала или пилотирања ловачким авионом) службеници ФСО користе Путиновог двојника, пише Руска реч.

Ти службеници су понекад обучени у црна одела и носе у ушима микрофон, а понекад су у обичном оделу умешани у гомилу. У овој служби раде најповерљивији људи. Додуше, ни они понекад не одолевају искушењу да направе селфи на радном месту и поставе га у друштвене мреже. Новинари тврде да су често наилазили на сличне фотографије, а наводно и на личну информацију о неком безбедњаку из ФСО.

Узгред, ФСО не обезбеђује само председника него и судије, сведоке, званичнике, а такође објекте државне администрације попут Кремља и Државне думе. Па ипак, то је само један од многих задатака (и могућности) ове службе. Под руководством генерала Мурова Федерална служба обезбеђења се свим силама трудила да добије нова овлашћења и статус главне специјалне службе Русије. У томе јој је највећи ривал била Федерална служба безбедности (ФСБ), и у томе је, по свему судећи, победио ФСО.

Контрола милијарди

Средином 2000-их је ФСО поред осталих специјалних служби учествовао у оштрој конфронтацији оружаних структура из најближег окружења руског председника. Скривена борба се водила за блискост са „особом број један“, али и за контролу новчаних токова, имовину и ресурсе. Конфликт је 2007. године ушао у отворену фазу и тада су о „сукобу међу специјалним службама“ говорили најпознатији медији Русије, али и сами шефови специјалних служби.

ФСО се сукобио са ФСБ-ом (и из тог сукоба тада није изашао као победник), као и са администрацијом председника, где су „Путинови чувари“ однели победу. Битка се водила око државне имовине. Наиме, под влашћу администрације председника били су санаторијуми, грађевинске и саобраћајне организације, комбинати који обезбеђују храну за федералну власт, као и државне некретнине у иностранству и десетине девелоперских пројеката. Данас, међутим, како пише издање РБК, према Јединственом државном списку, ни једна председничка резиденција није под влашћу администрације председника него је регистрована или на Руску Федерацију, или на ФСО.

Међу сталним „активама“ Федералне службе обезбеђења је и предузеће „Атэкс“, компанија-ћерка ФСО која је основана 2003. године одлуком Јевгенија Мурова. Она је била одговорна за изградњу објеката од федералног значаја, руководила је државним буџетом одређујући с ким ће се потписивати државни уговори и расписујући тендере вредне милионе и милијарде рубаља (на пример, тендер за рестаурацију зидова и кула Кремља, Лењиновог маузолеја или Конзерваторијума „П. И. Чајковски“).

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА