Ових дана у америчкој јавности појављују се нови докази да је цела отровна кампања коју тзв. дубока држава („мочвара”, влада у сенци, или како год назвали отуђене центре моћи који на све начине настоје да пониште изборну вољу америчких гласача) води против легално изабраног председника Доналда Трампа, у којој се он на првом месту оптужује да је захваљујући „сарадњи” са Русијом победио на председничким изборима, у новембру 2016. године заснована на голим лажима.
Прво је испливало да је бивша правница FBI-ја Лиса Пејџ (која је америчкој јавности постала позната када је прошле године објављена њена анти-трамповска СМС преписка са, сада већ бившим, шефом за контрашпијунажу FBI-ја, Питером Строком, с којим је иначе имала ванбрачну везу, и то док је Строк био део тима специјалног тужиоца Роберта Малера, који истражује могућу повезаност између Трампове кампање и Кремља) у затвореном сведочењу пред америчким Конгресом раније ове године открила да FBI није имао никакве доказе за Трампову наводну сарадњу са Русима када је Малер именован за специјалног тужиоца.
ПУМПАЊЕ АНТИРУСКЕ ХИСТЕРИЈЕ
Другим речима, специјални тужилац који већ више од годину дана не само да истражује изабраног америчког председника, већ и малтретира, уцењује и финансијски уништава бројне људе који су са Трампом политички сарађивали и притом помаже антитрамповским медијима (а они су у огромној већини) да одржавају свој наратив, а антитрамповским политичарима да га додатно сатанизују – именован је без икаквог валидног доказа у корист онога што је требало да истражује. Дакле, медијски наратив (потпомогнут систематским „цурењима” наводних „доказа”, што је, испоставља се, била смишљена операција унутар не само FBI-ја већ и других америчких служби), а не правна држава, заслужан је за постављање тренутно најмоћније политичке фигуре у САД, која има моћ да политички и на сваки други начин уништи изабраног америчког председника и људе око њега.
Затим је легендарни амерички новинар, Боб Вудворд – који се, заједно са својим колегом из Вашингтон поста Карлом Бернстином, прославио у разоткривању афере „Вотергејт”, која је резултирала оставком америчког председника Никсона у августу 1974. године, до сада јединој у америчкој историји – признао да, после две године сопствених истраживања, на основу којих је недавно издао (најновији антитрамповски) инстант-бестселер о дешавањима у Трамповој Белој кући, заснован на „инсајдерским информацијама” и интервјуима, није открио апсолутно ниједан доказ за Трампову наводну сарадњу или шпијунске везе са Кремљом.
Наравно, ни пре ова два признања нико није успео да јавно понуди ниједан доказ за „руску умешаност” у америчке изборе или за Трампову „сарадњу” са Русима. Али то уопште није утицало и не утиче на Трампове противнике. Антируска хистерија се и даље напумпава у САД, до степена који није виђен ни током Хладног рата.
Уводе се све новије и новије санкције против Русије. Избацују се руске дипломате из САД – под америчким притиском – и из других западних земаља. Одобрава се испорука офанзивног наоружања Украјини. Организују се све веће и све агресивније НАТО војне вежбе и ратне игре све ближе руским границама. Предузимају се мере против наводног „руског малигног утицаја” широм света, укључујући и на овим просторима. Путин се сатанизује као некад Садам, Милошевић, Гадафи, сада Асад…
И све то, на основу измишљотина које су мас-медији (које бивши британски амбасадор у Сирији, Питер Форд, назива „оружјем масовне обмане”) и – позивајући се на њих – лажљиви политичари лансирали у етар. И те медијске лажи – потпуно свесно и безобзирно пласиране и понављане, без обзира на чињенице које их негирају – могле би да уведу свет у трећи, и можда последњи рат.
Генерална проба за ову опасну операцију изведена је, а где би друго – код нас. Рат у бившој Југославији подстакнут је споља, на основу медијски подржане бајке о „српском хегемонизму” и „повампиреном национализму”, а затим и још већих бајки о „српској агресији” на сопствене етничке просторе, „зверствима”, нападима под лажном заставом (нпр. Васе Мискина, Маркале 1 и 2) и неизбежном „геноциду” – а, по некима, и „геноцидима”.
ПОЧЕЛО ЈЕ СА ЈЕДНОМ ЛАЖИ
Можда је технику медијски пласираних лажи које производе реалну војну агресију најпластичније описао сада већ легендарни немачки документарни филм из 2001, „Почело је са једном лажи”, који се бавио невероватним медијским манипулацијама које су послужиле као повод за НАТО агресију на СРЈ 1999. године, на првом месту прозивајући тадашње водеће немачке политичаре за голе неистине које су износили да би оправдали незаконити напад на једну суверену земљу.
Тако нпр. на лажне тврдње тадашњег немачког министра одбране Рудолфа Шарпинга да до војног напада „никад не би дошло да није било хуманитарне катастрофе на Косову, са 250.000 избеглица унутар Косова, и далеко више од 400.000 укупно, уз број убијених које још увек не можемо ни да избројимо” – филм одговара званичним извештајем ОЕБС-а из марта 1999, који говори о „укупно 39 погинулих на целом Косову – пре него што су НАТО бомбардери дошли”. Раскринкане су и друге лажи, од наводног масакра „недужних цивила” (а заправо припадника ОВК) у селу Ругово, до непостојеће операције „Потковица” чији је наводни циљ био протеривање свих Арбанаса са територије Косова и Метохије.
За лажи о Рачку већ сви знамо, а знају и многи други. Итд, итд. Нажалост, мада већина Срба, заједно са све већим бројем других које на првом месту занима истина, зна да су нас нападали и нападају на основу лажи – то се још увек адекватно не одражава на реалност. Данашња конфигурација простора бивше СФРЈ, од авнојевских република које су волшебно постале „државе” – а уистину, изузев делимично Србије, колоније или протекторати – па до начина на који се исте третирају од стране западних сила, заснован је управо на тим истим, иако увелико оповргнутим медијско-политичким лажима и пропаганди. Виртуелна реалност је претворена у ону праву. Ми буквално живимо лаж.
На основу свесних, систематских лажи су Срби у Српској (привремено) одвојени од Срба у Србији, „Косово” једнострано проглашено „независном државом”, многи недужни људи проглашени „злочинцима”, а терористи, убице и трговци људским органима проглашени су „политичарима”, па и „председницима”, и слично. И нека неко после каже да су речи само „дим”, и да не представљају ништа…
И ми се, дакле, као и Трамп, боримо против лажне стварности, која је далеко опаснија од истине која се покушава потрти. Јер, као што Трамп жели да се Америка што мање меша у туђе послове и да има, ако је могуће, макар коректне односе са Русијом, тако су и Срби већински били за очување заједничке државе, дакле и за очување мира. Истина је да је Трамп сатеран у неку врсту дефанзиве – али још увек није изгубио ни борбеност нити је пристао да прихвати лажи о себи и да се, понашајући се у складу са њима, односно лажном сликом о себи, стави у подређени положај наспрам својих оптужитеља.
Са своје стране, ми смо у дефанзиви већ скоро три деценије. Неки међу нама, укључујући нажалост и политичаре, прихватили су туђе лажи о нама, и сада на основу тога делују и опходе се према себи и другима – а неки и свесно профитирају. Међутим, већина још увек, упркос свему, није. Зато Срби са обе стране Дрине убедљивом већином подржавају све што води нашем међусобном спајању, зато је убедљиво већинска Србија против признавања лажне државе Косово.
Они што лажу – што амерички народ, што нас – су исти. Они неће допустити да их истина скрене са њиховог агресивног, изузетно опасног пута. И неће искрено прихватити ништа мање од капитулације. Међутим, док год не успеју да нам „преломе мозак” – њихова настојања биће узалудна.
А и време ради против њих.
Александар Павић
