РАТНИ злочин над Србима, цивилима који су бежали од хрватске војске у акцији „Олуја“ и страдали на Петровачкој цести и у Сводни у БиХ, коначно после 27 година почиње да добија правни епилог. Због 13 убијених и 24 рањених у нападима хрватских авиона на избегличке колоне 7. и 8. августа 1995, српско Тужилаштво за ратне злочине подигло је оптужницу против четири висока хрватска официра, који су тада били на командним положајима и наредили ове нападе. Оптужница је предата Суду за ратне злочине на потврђивање.
За ратни злочин над цивилима оптужени су сада пензионисани официри хрватског ваздухопловства Владимир Микац (67), Зденко Радуљ (69), Жељко Јеленић (69) и Данијел Боровић (64). Кривичним поступком био је обухваћен и генерал бојник Јосип Чулетић, који је у децембру преминуо у Загребу, у 70. години, па зато није оптужен.
Тужилаштво сматра да је ово један од најтежих ратних злочина у бившој СФРЈ, који је остао без правосудног одговора, иако је од почетка познат домаћој и међународној јавности. Како се наводи у оптужници, у коју су „Новости“ имале увид, протек времена даје довољно разлога да се сумња да ће Хрватска или БиХ покренути кривичне поступке против одговорних. Због тога је предложило да се окривљенима суди у одсуству, јер нису доступни српским правосудним органима и да макар тако овај злочин добије свој епилог.
У злочину на Петровачкој цести погинули су Даринка Дрча (68), Мика Ковачевић (83), отац и син Крстан (45) и Дарко (13) Вуковић, отац и син Бранко (73) и Мирко (34) Стијеља, трудница Мирјана Дубајић (21), Јовица Дрча (6), и брат и сестра Жарко (9) и Невенка Рајић (11), а рањено је више особа, од којих је 15 идентификовано. У Сводни су страдали Миле Малобабић (42) и Марта (60) и Раде Галогажа (40), док је идентификовано девет рањених.
Породице погинулих, али и рањени у ова два страшна злочина, јуче су готово истоветно реаговали на вест да је тужилаштво подигло оптужницу против одговорних, речима: Волели бисмо да дочекамо да бар неко од њих буде осуђен.
– Вест коју сам примила, само је кап мелема на моју живу рану – каже Јованка, мајка Дарка Вуковића и Крстанова супруга. – Много је времена протекло и нисам веровала да ће се ико још сетити да гони злочинце. Охрабрена сам, какав год исход био. Мени мога Дарка и мога супруга нико не може вратити, али је донекле утеха овај покушај да починиоце стигне правда.
Слично је реаговао и Спасе Рајић, коме су на Петровачкој цести, бомбама спржена тела његове деце Невенке и Жарка. Несрећни отац је пренео њихове остатке са места злочина и сахранио у Апатину где он, његова супруга и најмлађи син данас живе.
– Оптужница после толико времена, па и суђење у одсуству… Нисам сигуран шта ће из тога проистећи – говори нам Рајић.
На помињање деце, заплакао је. За њега је свирепо уморство Невенке и Жарка још живо.
– Џелати, ипак, треба да се знају. Да видимо ко су, кад су могли да убијају невине. Да видимо каква су им лица. Питао бих их када бих имао прилику, како живе са таквим злочином.
Саво Стијеља, којем су на Петровачкој цести погинули отац и деда, а трудна мајка и трогодишња сестра рањене, каже:
– Надамо се да ће се ипак видети ко је крив за то срамно ракетирање колоне цивила. Очекујемо да се осуди правично. Толико година је прошло, а да ништа није урађено. Сад се јављају назнаке да ће се нешто можда променити. Ово је прва оптужница за један од злочина у „Олуји“.
У ракетираној колони била је Оливера Иванежа. Она каже:
– Бежали смо, и невини људи су страдали. Било би лепо чути да неко буде осуђен.
Јовица Пиплица, који је тешко рањен у колони, а последице повреда и данас има, верује да одговорни морају бити осуђени:
– Изгинули су људи и ’тићи од шест, девет, 11 и 13 година, које нико не може вратити. Кривци за то морају бити осуђени, али шта се чекало оволике године?n
РАСПИСАТИ МЕЂУНАРОДНУ ПОТЕРНИЦУ
СУД за ратне злочине, кад потврди оптужницу и она ступи на снагу, требало би да одреди притвор четворици оптужених и будући да нису доступни српским органима, да за њима распише међународну потерницу – каже адвокат Александар Цвејић, за „Новости„. – Хрватска их неће сигурно изручити, али после потернице њихово кретање биће ограничено само на ту земљу. Ако пређу границу биће ухапшени и креће поступак за изручење Србији. Видећемо како ће све то да се развија. Ово је тешко кривично дело, а оптужница је веома добро и озбиљно урађена, можда и најбоља коју сам имао прилике да видим. У ранијем периоду рађено је неозбиљно и готово са намером да нам оптужени не буду изручени, а на то је утицало и то ко је био на челу тужилаштва.