“Да сачувамо достојанство српског војника и захвалност слободарској униформи која је одбранила ову земљу од непријатеља!”
Ове речи би свако од нас приписао некоме ко поштује српску државу, српску војску и све њене подвиге на одбрани Отаџбине. Али преварио би се јер је ове речи на протесту опозиције изговорио један од највећих лицемера, човек који је за шаку америчких долара и пакет западних донација небројано пута до сада пљунуо на ову земљу, њену армију и тековине њене слободарске традиције.
Нашао се осведочени србомрзац, Сергеј Трифуновић, да брани достојанство српског војника. Нашао се онај који није пропустио ниједну прилику да игра у холивудским антисрпским филмовима; нашао се онај чија је глумачка каријера препуна ниподаштавања и обесмишљавања победа које је извојевао управо српски војник; нашао се онај који је српску војску на малим екранима приказивао као хорду подивљалих ратних злочинаца, онај који је српског војника представио у најгорем могућем светлу – као окорелог крвника, убицу нејачи и силоватеља немоћних.
Па зар мисле да је овај народ толико наиван и забораван да ће тек тако да пређе преко огавних, деструктивних улога које је ова глумачка сподоба упризорила у “Стршљену” и “Српском филму”?!
Зар о слободи Србије да нам говори онај који шурује са окупаторима Косова и Метохије?! Зар о очувању наших граница да нам говори онај који Војводину и Санџак види у туђим државама?! Зар о части српског војника да нам говори онај који љуби скуте разараћима српске војске?! Зар о правди и моралу придике да нам држи онај који ликује над срамном пресудом Радовану Караџићу и коме је свака друга реч псовање и вређање неистомишљеника?!
Таквима није место у жижи политичке и друштвене јавности већ на ђубришту историје.
Данијел Игрец
