Превареност народа, симболисана петим октобром, по својим катастрофалним последицама може испасти и гори датум од 27. марта 1941.
Пети октобар био је последица низа узрочника, од малодушности и лаковерности великог дела српског народа до чињенице да владајућа политичка елита није била на висини изазова, ни морално ни интелектуално. Уосталом, и сама та елита била је пуна „тројанских коња” и издајника.
Оно што Атлантски савез није успео да учини — захваљујући херојском и мудром отпору наше војске — то сада постижу досманлије, разарајући државу, распродајући у бесцење народну имовину и уништавајући националну економију.
Прави председник Србије је амерички амбасадор у Београду Монтгомери. Уосталом, нема иоле важног састанка Владе или ДОС-а а да се ту не обре дотични амбасадор како би поделио пацке и задатке. Један од главних циљева САД је да потпуно загосподари простором где живи српски народ, јер туда пролазе најкраће и виталне, речне и копнене, стварне и потенцијалне саобраћајнице што повезују Европу са европским Југоистоком те Блиским истоком и Централном Азијом.
Ту је и потенцијални нафтовод који би требало да води од Констанце до Трста, како би се Европа непосредно снабдевала, слободна од америчких уцена, које у још већој мери оптерећују Русију.
Ту је и „Десети коридор”, Будимпешта–Београд–Ниш–Скопље–Солун, чије отварање Американци такође покушавају да спрече. Покушали су хушкајући албанске терористе, али је тада европске интересе ваљано одбранила наша војска, под командом генерала Лазаревића. Сад су вашингтонски стратези наложили досманлијама да власт у Бујановцу, посредством изборних превара, предају исламизованим Албанцима, дакле у правцу запоседања „Десетог коридора”.
Необјављени рат против Европе се наставља и нама предстоје велики изазови, можда и нови ратови на овим просторима, јер стратегија САД циља да обнови османлијску империју под обландом „економске интеграције балканских земаља”, у знаку укидања свих граничних и царинских баријера ради слободног протока роба, капитала, услуга… и људи.
Тај повратак турске хегемоније над Балканом треба да послужи као основни аргумент за коначно отварање врата Европске Уније за Турску. Турска – то значи 70 милиона Турака, плус стотинак милиона туркофона из Централне Азије, којима већ данас Анкара пружа држављанство. То треба да потпуно промени демографску, религијску те културно-цивилизацијску слику Европе.
У случају уласка Турске у ЕУ, у року од две генерације хришћански Европљани ће постати мањина на сопственом континенту. Тај план вашингтонски стратези и не крију. А кад смо ми у питању, ваља се сетити да је већ почетком 1992, у интервјуу на страницама Њујорк Тајмса, тадашњи државни секретар Џејмс Бејкер изјавио како територију Србије и Црне Горе треба преполовити, односно свести у размере саме Србије пре Балканских ратова.
Дакле, Црној Гори предстоји отцепљење готово половине територије, где живи претежно албанско-муслимански живаљ. САД знају да су муслимани и Албанци увек пристајали уз сваког господара и да су били добро оружје за антиевропске и антихришћанске стратегије.
