То јутро 6. априла 1941. године у Београду много се разликовало од овог које је јутрос освануло над српском престоницом… Није било кише, био је ведар и сунчан дан, трговци су пожурили да отворе своје радње, а купци да у њима пазаре…
Била је недеља и све је мирисало на пролеће и живот… А онда су се око 6:30 зачули авиони… Прошло је тачно 77 година од када је, без објаве рата, нацистичка Немачка напала је Kраљевину Југославију. Почев од 6:30 ујутру Београд, Нови Сад и још неколико градова у Србији жестоко су нападнути, а бомбардовање се наставило и у наредна два дана.
Немачке ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. године. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
У бомбардовању је погинуло 2.274 људи иако та бројка варира од извора до извора. Порушено је 627, а оштећено преко 8.000 зграда, укључујући део Старог двора. Потпуно је уништена Народна библиотека.
Ипак, Београђани су и поред свеопште панике пронашли начин да буду велики. Болнице су радиле, а након што је најгоре прошло, добровољци су се организовали да помажу рањеницима, радило се на извлачењу преживелих из рушевина. Потпуно заборављен остао је потез Радослава Грујића, професора и проте који је својим телом заштитио земне остатке цара Душана!
Човек који је својим телом штитио кости цара Душана
Радослав Грујић бавио се и археолошким радом и 1927. на Kосову је пронашао гроб цара Душана. Иронично, ако је реч била о невероватном открићу, нико зараво није знао шта би тачно са њима нити које би било место, достојно цара, да се оне сахране.
И тако су године прлазиле, а Грујић је чувао цара Душана. Од 1937. године Радослав Грујић је био професор историје Српске Цркве на Богословском факултету у Београду. Вративши се у Београд остатке цара Душана је понео са собом, прича каже, о обичној дрвеној кутији која је стајала у фиоци његовог писаћег стола.
Ту су и дочекале 6. април 1941. Из страха да не буду уништене током бомбардовања, Грујић је легао преко сандука и својим телом заштитио остатке највећег српског владара. Kости су касније пренете у капелу Патријаршије, а тек од 1968. у цркву Светог Марка на Ташмајдан у којој и данас почивају.
