У Новој години Београђанима сви ће пожелети здравље и срећу, бољи живот и мир у кући! И да на предстојећим изборима бирају квалитет и знање, да гледају напред, а да не иду као рак уназад. Да гледају у сигурну будућност, а не да се враћају у несигурну прошлост, у време првобитне акомулације капитала на српски начин и за интересе само неколико тајкуна.
Јер, тајкуни су као елементарна непогода, долазе изненада, из затишја и апсолутне нирване. Иза себе остављају пустош, јад беду и уцвељене…Све је то за све нас “Де жа ви”!
За Мишковића,Ђиласа, Јеремића и Шапића Београд је само добра ловина, прилика да се још мало допуне одавно напуњени џепови. На мирис нових избора, сакупили су се и измирили очас посла! Као хијене кад километрима далеко осете рањеног лава на умору… Заборавили су на све размирице, сукобе, “курирске пљувачине и све оно, баш по списку…”. Окупила их је жеља да опет владају главним градом, да наставе тамо где су Ђилас, Мишковић и Јеремић стали пре непуне 4 године!
Један другог су рађали, чинили богатим и моћним, па је ред да се опет удруже, опет против сопственог народа, за своје личне интересе, а против једног човека и његове политике коју следе милиони Срба…Е, ту је проблем: добили су и задатак споља, да своје богатство ставе на коцку и заиграју на само једну карту: по сваку цену победити “краља”, победити политику која је од прћије направила тврђаву, од земље зомбија, земљу у којој се уводи рад, ред и дисциплина.
Да ли се ико сећа првих милиона Мишковића у време Милошевића? Чувена Компанија делта М, за коју нико никада није обзнанио ко се крије иза та четири М? Да ли је “ више лукавог и кварног, а мање поштеног и бистрог Чарапана” заиста Милошевић подржао зато што није имао друга решења? Или што је то био део плана економске окупације Србије изнутра, без спољних непријатеља?
Петооктобарска револуција је Милошевићеве и Мирине тајкуне сатерала у мишију рупу. И нису излазили из ње, богами све до смрти Зорана Ђинђића! Чучали су у рупи и патили, што “возови пуни пара тутње изнад њих и одлазе на друге адресе”.
И ко је уопште тада знао за Ђиласа, кад га нигде није било? Његов “старији брат” Мирослав Мишковић је ћутао и чекао… И дочекао. Све се наглавачке окренуло после 2004.године и доласка на власт препоштеног Војислава Коштунице. Размилели су се мишеви,хрчци,пацови и остали глодари по земљи Србији. Грабило се шаком и капом. Свуда и у свакој прилици. Газда Мишко за кратко време умножава све оно што је годинама губио, верујући да је требало да буде његово. Попут кадије, одмеравао је, кажњавао и пресуђивао?! Ма, “могао је да ради шта хоће”…
Најезда гмизаваца “из неке рупе” извукла је и Драгана Ђиласа. Док је Зоран био жив, за њега није било места у монополским бизнисима уз “жуту политичку подршку”. Са Тадићем, коме је било стало само да буде пљунути Џорџ Клуни, љубимац жена и ништа више – Ђиласу је било много лако! Пустио је тадић директора Народне канцеларије да ради шта хоће, да се енормно кроз маркетинг богати и да лагано припрема и скидање “цара Бориса са престола”…
Деспоту Ђиласу тада није сметао “енглески ђак” Вук Јеремић, који је у Тадићевом окружењу више личио на неког неуког штребера него квалитетног политичара! Знао је да му није конкуренција ни када га је Тадић, под притиском споља, именовао за министра спољних послова. Србији се тада ломила кичма! Тадић је са Јеремићем “закивао последње ексере на сандук Старе Србије”, док је градоначелник Драган Ђилас, деспотском владавином сасвим економски окупирао Београд!
Иако сујетан, знао је да му у медијској причи фали ново лице, неко кога народ зна са велике сцене. Да скрене пажњу са све чешћих прича о његовом личном богаћењу кроз директни сукоб интереса. Избор је пао на Александра Шапића. Тек што је завршио успешну ватерполо каријеру. Био је идеална јавна медијска маска за “свемоћног и недодирљивог” Драгана Ђиласа. Шапић је био помоћник, пратилац, пријатељ и другар за кафицу у неком од врачарских кафића.. Па и бодигард, кад крену у београдска насеља…
Кад је Шапић осетио да је надрастао позицију коју му је другар Ђилас одредио: кренуо је прво на њега, па онда и на целу ДС странку. Да би на крају, основао своју Групу грађана и просто се “ушуњао” на власт у општини Нови Београд!
И од тада Шапић, као “Баја, пијани милионер” троши паре из општинске касе за шта год му падне на памет? Само што о трошку грађана општине Нови Београд хлеб не купује?! Он за неколико година, није успео да научи ни елементарно, како функционише локална самоуправа! Налаз буџетске инспекције о уоченим неправилностима и незаконитостима дебља је књига од Толстојевог “Рата и мира”!
И такви се данас, попут опасних сенки, поново надвијају над Београдом. Два пута, тешко да ће преварити суграђане. Живи били па видели!
П. Ј.
Извор: embargo.rs
