Први убица био је под утицајем опијата. Кукавица. Сујетан. Опијен мржњом. Да није тако, не би на кварно, подмукло, сурово ударио на човека који је био омиљен у сваком друштву, правичан и вазда насмејан.
Други је међутим, далеко је подмуклији: јер, како описати онога који убија убијеног, који мајци завијеној у црно навлачи нови слој црнине, а онда “каже то ми је посао” и мирно заспи, да би сутра радио исто зло, неком другом?
Тај други убица одазива се на име “Блиц”. Тај је Блиц, наиме, хладнокрвно, кукавички и мучки објавио да је покојни Стефан Стевановић дуговао неке паре свом убици и да је то разлог сукоба због којег овог младића више нема.
Блиц се није удостојио да провери судске списе, контактира сведоке, породице – не, довољно је било пласирати, онако како они знају, ту срамну лаж, као да пишу о инсекту или гмизавцу, а не о човеку (и то каквом човеку).
Изјаве дате под заклетвом и пред судом, говоре другачије. Говоре категорију Блицу непознату – истину. Стефан није дуговао никоме и ништа. Стефан је те вечери поступио часно. Стефан је зато страдао.
Да су Блиц квалитетне новине, а не неквалитетни тоалет папир са штампом на себи, питали би се зашто је убица добио толико малу казну, уместо што га правда и лажима штити.
Али, не треба нама Блиц да брани Стефана – велик је он, и овако покојни, мимо њих и упркос њима.
Томо Ловрековић
