Да ли је коначно разјашњена дилема шта се заиста догодило у Тузли 25. маја 1995. године када је од експлозије гранате погинуло 70 људи, а за злочин је оптужена војска Републике Српске?
На војном полигону у Никинцима, пред очима наших и иностраних стручњака, изведена су недавно укупно 32 опита, од чега 19 с гранатом калибра 130 милиметара, а 13 с експлозивом. Сви су документовани, снимљени фото-апаратима, камерама, ултрабрзим камерама и дроном. Сачињени су извештаји свих позваних стручњака на српском и енглеском језику, урађена су три документарна филма. Већи број опита пратили су новинари, један и ТВ екипа и делегација из Тузле.
– Општи закључак свих стручњака је да на Тузланску капију није долетео нити експлодирао артиљеријски пројектил ни са запада ни с истока, већ се радило о једној или више експлозивних направа, постављених на лицу места, и о терористичком акту – каже за „Политику” генерал Божо Новак из Београда, који је службовао у ЈНА, Војсци СРЈ и Војсци Републике Српске.
Недавно су на скупу тима за одбрану генерала Војске Републике Српске, Новака Ђукића, кога је суд БиХ огласио кривим за напад и осудио на 20 година робије, представљени сви налази о догађају у Тузли. Међу њима и молба адвоката одбране Милорада Константиновића упућена посебно родитељима, рођацима и пријатељима жртава терористичког акта: Но„вак Ђукић није крив. Ми имамо све доказе којима аргументујем ову тврдњу. Поднели смо кривичну пријаву против проф. др Берка Зечевића због лажне експертизе”.
Тим за одбрану генерала Ђукића овако је систематизовао најважније податке у брошури представљеној у Београду прошле седмице, да би јавност била упозната са чињеницама око слу„чаја Тузланска капија”.
Датум и време: 25. мај 1995. увече (20.55 сати).
Млади Тузле приредили су прославу Дана младости на тргу Тузланска капија. Приближно у време предаје штафете младости, на слету који се традиционално одржавао на стадиону ЈНА у Београду, у источнобосанском граду догодио се велики, страшан злочин.
Према судским списима првостепеног и другостепеног поступка вођеног пред судом БиХ у Сарајеву до експлозије је дошло међу неколико стотина цивила (процене су говориле о 1.000 до 1.500 људи, мртвих 64, рањених око 150; накнадно је број усмрћених увећан на 71, а теже или лакше рањених од 150 до чак 240). Старост жртава је била од 3 до 27 година.
Експлозија се догодила непосредно уз предњу десну гуму возила „голф мк1”, паркираног уз тротоар код излога продавнице НИК. У полицијском извештају се наводе следећи подаци:
„Експлодирао је артиљеријски пројектил калибра 130 милиметара, руски ОФ-482М, с тренутним (контактним) упаљачем, испаљен из топа 130 мм М46. Долетео је из правца 270 степени с удаљености од 17 до 27 километара, с агресорских, четничких положаја на планини Озрен („Иако без светла на улици и артиљеријских стручњака који би вршили увиђај нико није могао да направи ни минималну стручну процену, на основу трагова које је оставила експлозија”, напомена Б. Новак).
У 21.30 стигао је истражни судија који је констатовао да ниједне жртве нема на тргу – сви погинули и рањени већ су били евакуисани.
Истрагу су отпочели судско-полицијски органи из Тузле, да би им се дан после трагедије придружило полицијско особље из Сарајева, и војно-полицијски службеници Унпрофора, који потом обједињују и преузимају руковођење истрагом. До првог поподневног часа 26. маја место злочина и цео трг су темељно очишћени и опрани чиме су сви непосредни трагови злочина избрисани. Сви људски остаци су сакупљени и сахрањени у исту гробницу. Лице места је потпуно измењено. У том моменту новоформирана комисија отпочиње истрагу и мерење.(„Шта су и на основу чега истраживали и мерили?”, напомена Б. Н.)
Комплетан предмет прослеђен је суду у Хагу где су првоосумњичени били пуковник Момчило Арсић с другима (право име тадашњег пуковника није Момчило него Владимир).
Предмет је 2004. враћен Кантоналном тужилаштву у Тузли под ознаком „Ц”, као случај без довољно доказа, да би се предузело кривично гоњење одређеног лица или више њих.
Без повлачења првобитне оптужбе, затим се проналази нови осумњичени, генерал Војске РС, Новак Ђукић и Суд БиХ у Сарајеву га осуђује на 25 година затвора (2010), а после жалбеног поступка на 20 година.
Важну улогу у осуди генерала Ђукића (који је у тренутку трагедије у Тузли био командант тактичке групе Озрен„” у чину пуковника Војске Републике Српске) имао је вештак тужилаштва, професор др Берко Зечевић, одраније познати вештак, између осталог и у случају Маркале„”.
Суд је занемарио низ очигледних доказа који поништавају све тврдње изнете у извештају вештака др Зечевића. Из налаза врсног артиљерца, генерала Илије Бранковића (дугогодишњег професора на Војној академији КоВ, у Артиљеријском школском центру у Задру и на крају начелника рода артиљерије у Војсци Југославије), сазнајемо да су се у тиму за одбрану окупили ентузијасти, удруживши знање и углед како би истерали ову ствар на чистац. Власти Србије су одобриле да се истина доказује опитима на полигону у Никинцима.
На захтев адвоката Милорада Ивошевића, шефа тима одбране, урађена је реконструкција околности под којим је дошло до злочина. Изграђена је реплика трга Тузланска капија потпуно верна стварном тргу, са зградама, аутомобилима, људским фигурама, намештајем кафића, према судским списима. Изведене су 32 поменуте реконструкције експлозије, углавном под условима које је у свом налазу навео др Зечевић.
– Тај вештак, иначе, био је позван да присуствује некој од реконструкција, али је то одбио. Да је дошао могао би да схвати како нема могућности да се експлозија пројектила од 130 мм који садржи 3,64 кг експлозива, на удаљености од само 40 центиметара од аутомобила, заврши са само пар продора фрагмената у бочни панел кола и благим савијањем лима – истиче генерал Божо Новак. Обједињени налаз групе српских експерата (Илија Бранковић, генерал-потпуковник, др Мирјана Анђелковић-Лукић, судски вештак за експлозивне материје, Миле Попарић, потпуковник и балистичар, и професор др Жељко П. Каран, експерт за судску медицину) гласи:
„Ниједан резултат опита из Никинаца не подржава ниједан закључак професора др Зечевића из његовог вештачења. Неприхватљиво је и нетачно одређивање падног угла пројектила и смера долета пројектила. Неприхватљиво је одређивање места ватрених положаја. Неутемељена је процена узрока у односу на ефекте на тргу”.
– Једна од најбитнијих супротности која је произашла из догађаја на Тузланској капији, а није била решена од стране др Зечевића у његовом извештају, јесте необјашњива разлика између величине кратера и масовног броја жртава на тргу и око њега, што би могло да указује на умешаност великих количина експлозива и фрагментације, наспрам мале штете на објектима близу места експлозије, попут аутомобила „голф” и зграде НИК-а. Одакле год би на место експлозије долетео пројектил 130 мм, његова парчад нису могла да се нађу у мртвим угловима и на просторима којима недостаје оптичка видљивост у односу на центар експлозије, као што су оба бочна зида зграде НИК-а, Улица Николе Тесле, зграда Бор„ца” и на углу код зграде Лутрије БиХ. Ове чињенице је и сам вештак тужилаштва описао али их није доводио у питање јер обарају целокупни његов сценарио и бацају посве другачији поглед на узрок трагичног догађаја у Тузли, дајући му друге димензије, услед чега страни стручњаци једногласно захтевају нову међународну истрагу – наводи генерал Бранковић.
Из „Збирне анализе налаза домаћих и страних експерата” чији је аутор генерал Бранковић издвајамо и:
Нај„више мртвих и рањених је било тамо где се седело, ма колико то било удаљено од експлозије. Једна жртва је седела леђима наслоњена на зид продавнице ’Самоизбор’ а лицем окренута према центру експлозије. Зачудо, нема ни огреботине спреда, али зато из продавнице према центру експлозије излећу ламперија и даске и жртва задобија вишеструке ране искључиво по леђима, с пробојем плућа с леђне стране иако је леђима био наслоњен на зид…
Неке фотографије из судске архиве представљају необорив доказ који ослобађа оптуженог. Једна експлозија је била око два метра испред зграде НИК-а. Гелерима су оштећене обе бочне стране зграде иако с лицем те грађевине, испред кога је наводно по експертизи др Зечевића био центар експлозије, чине угао нешто већи од 90 степени. Као да су гелери летели лево и десно до неке даљине па онда скренули вратили се и ударили у бочне зидове. Оваквих доказа је много. Зграде и људи су погађани и из више смерова а експлозија је деловала по физички потпуно заклоњеним објектима ван оптичке видљивости у односу на центар експлозије…”
Одбрана Новака Ђукића је ангажовала и један тим и два самостална вештака из других држава за које су у различито време изведене реконструкције догађаја.
Министарство одбране Републике Чешке је одобрило да ванредни професор др Јан Коменда, др Лудек Једличка и др Роман Витек с Универзитета одбране Факултет војних технологија у Брну присуствују реконструкцији у Никинцима и сачине извештај. Из Израела је експертизу урадио пуковник Јосеф Шарон (Темек-Консултанти, Тел Авив), експерт за експлозије, експлозиве, муницију, пиротехнику и ватромете, а из Француске Б. Пјер Лорен, експерт при Апелационом суду у Паризу, Интернационалном криминалном суду за оружје, муницију, балистику и пиротехнику.
Стручњаци из Брна су истакли:
Пра„ви број фрагмената у телима жртава је у просеку 9 пута већи од теоретског броја погодака у телима жртава који уследе из примене аналитичког модела растурања фрагмената на тргу Тузланска капија. Ово су путокази који указују на чињеницу да је другачији, моћнији тип муниције или импровизоване експлозивне направе, или чак неколико мањих направа, експлодирао на тргу. Коришћење нестандардног експлозива потврђују ране жртава, које су претрпеле потпуно уништење читавог тела, слично као бомбаши – самоубице.”
Сличан закључак је дао и пуковник Шарон, а др Мирјана Анђелковић Лукић је у својој експертизи навела могућа места подметнутих импровизованих експлозивних направа на тргу.
Израелски и француски експерти негирају експлозију пројектила 130 мм на Тузланској капији и констатују да је вештак Тужилаштва БиХ, професор др Берко Зечевић, поднео лажан налаз. Генерал Новак Ђукић је рођен 1955. у селу Доња Кола код Бањалуке. Војну академију је завршио 1978, у чин генерал-мајора произведен 2001. Од 2001. до 2004. био је командант 1. корпуса Војске Републике Српске, а од 2004. до 2005. начелник Генералштаба ВРС.
Генерал Божо Новак наглашава:
– После подизања оптужнице Ђукић није ухапшен него је добровољно приступио суђењу у Суду БиХ у Сарајеву убеђен да ће лако доказати своју невиност. Дугогодишњи боравак невиног човека у затвору утицао је на његово здравље.
Шта каже генерал Новак Ђукић?
– Право на истину имају настрадали на Тузланској капији, њихови родитељи и родбина, а то право на истину имају и наш народ, моја породица и ја.