Женка орла због одабира оца за своје потомство ради тако интересантну ствар. Са дрвета или грмља, одломи гранчицу, узима је у кљун, подигне се на велику висину и почиње да кружи са том гранчицом.
Око женке, почињу да лете орлови, онда она баци ту грану, и гледа. И неки орао покупи ту грану у ваздуху, не дозвољавац́и јој да падне, затим је предаје женки веома њежно, из кљуна у кљун. Орлица узима грану и поново баца, мужјак је поново ухвати и доноси до ње, а она поново баца …
И тако се то понавља – много пута. У случају да, после неког времена и поновног бацања гране, орао је ухвати сваки пут, тада женка одабере њега и пари се са њим.
Зашто она то ради, схватићете потом.
Затим они одлазе на високу литицу, праве гнијездо од јаког прућа, ријетко, довољно тврдо, а мама и тата после тога почињу да избацују из себе, из сопственог тијела, кљуном паперје и перје. Са овим паперјем и перјем, праве гнијездо, попуњавајући све рупе, чине га меким и топлим. У таквом меком и топлом гнијезду, орлица полаже јаја, затим се из њих излегу орлићи.
Кад се појаве орлићи (а они долазе на свијет тако мали, голи, немоћни), родитељи их покривају својим тијелима све док не ојачају. Заклањају својим крилима од кише, од јаког сунца, доносе им воду, храну, и орлићи расту. Почиње да им расте перје, крила и реп постају јачи.
И тада су већ ојачали, мада су и даље мали. Тада мама и тата виде да је дошло вријеме.
Тата сједа на крај гнијезда и почиње да удара крилима по њему: маше, удара, тресе то гнијездо. Због чега? Како би избацио све перје и паперје, тако да остане само круто гнијездо од прућа, којег су на самом почетку савили и направили. Орлићи сједе у том растрешеном гнијезду, неудобно им је, тешко и не схватају шта се догађа: мама и тата су били тако њежни и брижни.
Орлица за то вријеме одлети негдје, да ухвати рибу и сједа негдје око пет метара од гнијезда, тако да могу да је виде орлићи. Онда, испред својих орлића, почиње полако да једе ту рибу. Орлићи сједе у гнијезду, вичу, криште, не схватају шта се догађа, јер је раније све било другачије. Мама и тата су их хранили, појили, а сада је све нестало: гнијездо је постало чврсто, нема перја и паперја, а још родитељи једу рибу, а њима не дају.
Шта да се ради? Ако хоћеш да једеш, мораш да изађеш из гнијезда. И онда орлићи почињу да праве покрете које никада раније нијесу радили. Они и даље не би то радили да су родитељи наставили да их мазе. Орлићи почињу да излазе из гнијезда. Они падају, неспретни су, још увијек ништа не умију, ништа не знају. Гнијездо се налази на литици, на стрмој литици, тако да не може никав предатор да им се приближи.
Орлићи долазе до ивице гнијезда, машу по њему, а затим лете у понор. А онда тата (онај који је једном хватао гранчице) стрмоглаво лети на доље и хвата својим леђима орлића, не дозвољавајући му да се разбије. А онда, поново га донесе до неудобног гнијезда, опет се налази на литици, и све почиње од почетка. Орлићи падају, а отац их хвата.
Код орлова ниједан орлић се није разбио.
И онда, у неком тренутку пада, орлић почиње да прави покрет који никада раније није радио: шири на вјетру своја крила, улази у ваздушни ток и тако почиње да лети. Тако орлови уче своје орлиће. И чим орлић почне да лети сам, родитељи га узимају са собом и показују мјеста на којима се налази риба. Више им је не доносе у кљун.
Ово је врло добар примјер како треба да васпитавамо нашу духовну и физичку дјецу. Колико је важно да их претјерано не држимо у топлом гнезду! Колико је важно је да их претјерано не хранимо рибом, када је они већ могу сами да лове!
Али и са коликом бригом треба да их учимо да лете, посвећујући томе сву своју снагу, своје вријеме, мудрост и вјештину! Није чудно што женка бира мужјака, бацајући гранчицу. Она не жели да јој се дјеца разбију. Бирајући немарног оца без провјере, не може рачунати на потомство. Код орлова као и код пилића, мало је један или два.
В. Жемчуг
Превела: Беба Муратовић
Извор: bebamur.com / vk.com
