Током своје бурне историје, Београд је разаран, окупиран, преотиман и ослобађан неколико десетина пута. Реткост је пронаћи европску или светску престоницу која се може похвалити тако славном и драматичном прошлошћу. Истовремено, Београд је способан да из пепела узлети попут митолошке птице Феникс. Након сваког пустошења кадар је да заблиста сјајем победе и поноса и својим харизматским шармом трагичног хероја дотакне срце сваког свог становника и особе која Београд сматра и осећа својим главним градом.
Ове године навршава се тачно 100. година од ослобођења наше престонице у Првом светском рату. Тог првог новембарског дана 1918. године, јединице Прве армије српске војске, под командом прослављеног војводе Петра Бојовића победоносно су умарширале у свој Бели град, који је у мраку аустроугарско-немачке окупације провео преко 36. месеци. Након 23. године, Београд је поново пао у ропство германских завојевача, те историјским парадоксом око 40. месеци био под сличним окупационим условима, али је и тада дочекао ослобођење. Не постоји онај ко се у Београду непозван и нежељен може дуго задржати. Слободарски, борбени дух Срба пре или касније пронађе начин да види леђа својим крвницима. Историја Београда увек је таква, надамо се да ће будућност поштедети Србију и Београд нових искушења окупација и поновних ослобађања. Овај народ и овај град заслужују мало одмора, нужно потребног за развој и напредак у свим областима свакодневног живота.
Први светски рат Београд је дочекао спреман за одбрану од агресије. Крваве борбе током 1914/1915. године прославиле су српско оружје и пронеле име српске престонице широм света. Након надмоћне коалиционе агресије Немаца, Аустроугара и Бугара у јесен 1915. године, српска војска је била принуђена на стратешки маневар повлачења и евакуације преко Косова, Црне Горе и Албаније према Савезницима који су је са албанске обале пребациле у Грчку. У зиму и пролеће 1916. године наша војска је реорганизована, опремљена и упутила се на Солунски фронт напето ишчекујући команду за повратак у Отаџбину, за повратак својим кућама, за освету окупаторима и узурпаторима наше поробљене земље.
На Јужном европском бојишту, тзв.Солунском фронту, главни терет ратних операција пао је на јединице српске војске. Током 1916. године српске снаге заузимају масив Кајмакчалана од Бугара и већ у новембру заузимају Битољ,први град у својој окупираној отаџбини. Скоро две године српски војници су очекивали наређење за коначни пробој и ослобођење своје земље. И тај дан је дошао 14. септембра 1918. године у раним јутарњим часовима.
Командант Прве српске армије, војвода Петар Бојовић покренуо је своје херојске војнике и официре у незаустављиву офанзиву, у дотада невиђени поход армије која је рушила све пред собом. Пред српском лавином челика, олова и јунаштва, поклекле су непријатељске линије одбране код Доброг Поља. Наша армија је избијала ка Велесу и долини Вардара. Овим нападним и агресивним српским ударом, бугарска војска је одсечена од аустроугарске и немачке армије и након пораза код Куманова, Бугарска је избачена из рата. Ово је значајно утицало на целокупно стање на свим европским бојиштима у прилог Савезника и слома Централних сила.
Српска војска неуморно је наставила гоњење непријатеља долином Јужне Мораве и у оквиру Нишке операције ослобођени су Врање и Лесковац. Војвода Бојовић разбија 11. немачку армију код Ниша која се панично повлачи. Вештим маневрима и непрекидним напредовањм Прва српска армија након окршаја јужно и источно од Београда, свечано улази у престоницу 1. новембра 1918. године. Ослободилачку војску дочекао је раздрагани народ са цвећем, храном и поклонима. Дани окупације били су завршени, а српска војска је одмах наставила гонити непријатеља преко Саве и Дунава. Ослобођена је читава Војводина, Славонија, Босна, Далмација, Словенија и хрватске области.
Савремене генерације никада не смеју заборавити славне подвиге својих предака који су својим јунаштвом, крвљу и натчовечанским напорима обезбедиле слободу наше земље и народа. Сваки 1. новембар у Београду мора бити обележен свечаностима које ће нас на достојанствен начин подсетити на дане страдања, а истовремено указати почаст онима који су сва та страдања поднели зарад нас самих, Београда и читавог српског народа.
Нека вечно живи сећање на славну српску војску и херојски град Београд!
Миша Вацић
