Насиље на интернету је сваки облик насиља које настаје употребом дигиталних технологија. Може се одвијати на друштвеним мрежама, апликацијама за размену порука, гејминг платформама и мобилним телефонима. То је понашање које се понавља и које има за циљ да уплаши, наљути или осрамоти особе које су нападнуте.
Примери дигиталног насиља су:
ширење неистина или објављивање срамотних фотографија некога на друштвеним мрежама
слање претњи преко платформе за размену порука
лажно представљање и слање неприкладних порука другима у туђе име.
У овим изазовним временима, нужно је да посветимо пажњу девојчицама о њиховој безбедности како у реалном свету, тако и на интернету.
Kада је реч о девојчицама и тинејџеркама на интернету, ниједна статистика нам не иде у корист. И подаци и пракса у реалности нам показују да су девојчице све више на мети различитих опасности када је реч о виртуелном свету.
Данас деца много времена проводе на интернету и стога је нужно пружити им осећај сигурности и усмерити их како да на правилан начин искористе све бенефите виртуелног простора, наручито за своје образовање.
Неке од опасности које овом приликом желим да издвојим а о којима посебно морамо да поведемо рачуна су:
Интернет насиље сваке врсте и облика, а посебно непримерени, подругљиви, увредљиви коментари, поруке које могу да оставе трајне последице по развој, став, понашање, размишљање
Погрешни дигитални узори и наметање антивредности као пожељног модела понашања
Осветничка порнографија и злоупотреба фотографија – женска популација је све више на удару, а посебно девојчице и тинејџерке, када је реч о злоупотреби њиховог а)поверења б) приватности ц) фотографија. Неретко њихове фотографије завршавају у групама посвећеним омаловажавању женског рода
Kомуникацијама са непознатим људима – девојчице су причалице. То важи и у реалном и у виртуелном свету. Често не виде ништа лоше у дописивању са људима које не познају и нису свесве да се друге стране прети опасност и да се крије неко са злонамерним намерама (попут педофила, предатора…)
Развој поремећаја у исхрани у тежњи да се прате сулуди трендови и опонашају инфлуенсери
Поремећај у понашању – анксиозност, депресија, раздражљивост наручито ако девојчица не разуме да је лифестyле на друштвеним мрежама често нереалан
Уцене
Вршњачки притисак
Стварање зависности од друштвених мрежа које се огледа у изолацији од стварног света и вишечасовно бивствовање на интернету
Неразумевање концепта приватности које се огледа у отвореним профилима и избегавању подешавања профила на опцију ,,приватан” (јер императив је имати што више пратилаца,лајкова, прегледа)
Kреирање искривљене слике о себи.
Александра Марковић дипломирани правник
