Поред демографског (више нас умре него што се рађа), један од најозбиљнијих проблема са којим се Србија суочава свакако је проблем исељавања, нарочито младих. И мада је влада Србије донела низ мера којим би се поспешило остајање у Србији, овај проблем је један од оних са којим државно руководство у наредном периду озбиљно планира да се ухвати у коштац.
Управо зато можда би свакодневно требали да се подсећамо чувене песме великог српског песника Алексе Шантића – Остајте овјде, која управо и говори о томе како изгледа живот у иностранству и, како јој и сам наслов сугерише, позива да се остане у Србији.
У извођењу Славице Мојсин, подсетите се ове генијалне песме у видео снимку испод.
Текст песме:
Остајте овдје!…Сунце туђег неба,
Неће вас гријат ко што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.
Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова.
За ову земљу они бјеху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.
Ко пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.
Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат’те се њојзи у наручју света;
Живите зато да можете мријети
На њеном пољу гдје вас слава срета!
Овдје вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји и кршеви голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.
Овдје вам свако братску руку стеже –
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света,
Остајте овдје!… Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије –
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није…
