Наиме, баш на онај судбински 29. мај (по старом календару), када је српска рука, вођена мржњом, стрељала и ножем и сабљама исекла Михаила и Александра Обреновића (у размаку од тачно четврт века), ми смо добили исцељујући контра-дан, сасвим супротног значења.Показало се, на делу, јединство елите наше војске, спремне да око својих барјака окупи наше јунаке, ратнике са светом традицијом великих битака из наше савремене историје. Спремне да се одупру спољнем непријатељу и његовим покушајима да нас завади и, такве, затим ослаби и победи. Освештани су стегови најелитнијих српских јединица, оних што војничку част, српство и одбрану свог народа стављају изнад својих живота. Заједно су поносно завијориле, под куполама православног храма, заставе 63. падобранске и 72. специјалне бригаде.Тиме се полако враћамо у аутентичну традицију српских витезова и светих ратника из славних векова српске историје. И храбро раскидамо са свим несрпским, лажно патриотским, титоистичким и југословенским деценијама велике лажи о нашој повести, са трагично и бестидно избрисаним српским биткама и херојима од пре стварања оне идеолошке, према српским ратничким традицијама отворено критичке и, чак, непријатељске ЈНА. Живимо нови почетак српске војске, под Божијим благословом и командом официра инспирисаних Вождом Карађорђем, Марком Миљановим, неустрашивим „осветницима Косова“ из 1912-те, мајорима, пуковницима и генералима под командом војвода Путника, Мишића, Степе и Бојовића… и свим оним безбројним јунацима из српских одбрамбених и ослободилачких ратова. Зато осећам потребу да испред свих нас који верујемо у српску идеју светосавске инспирације овим јунацима и њиховим претпостављенима кажем пар свечаних, братских речи: Сретно вам било ово свето крштење највиших и најплеменитијих знакова војничке части сваке јединице!Да Бог и наши свети преци буду уз вас где год се борили, против ма какве силе ратовали. Јер браните нашу српску Отаџбину и наш мученички, пострадали народ. И борите се не само против непријатеља, већ и против уједињеног зла, лажи и неправде са друге стране нашег отаџбинског фронта. Ми верујемо у вас, баш као у припаднике Гвозденог пука и учеснике церске, колубарске и кајмакчаланске битке из давних, још увек живих времена. Док смо били ношени у вечност нашим светим заветима и искреним родољубљем.Тако вам Бог помогао и срећа јуначка!
Драгослав Бокан