Аферу Звезди за тобожње намештање утакмице са ПСЖ је ништа друго него освета из исте кухиње која је давне 1991. године, пред финале Купа шампиона у Барију, покушала да подмити голмана Дику Стојановића доносећи у хотелску собу пун кофер пара?!
Нису ли те исте паре (мислимо сличан износ) биле опет наводно у оптицају, када је опет, наводно неки лик (како су само препознали да је то неки бивши државни фунцкионер и члан Звезде?) донео у кладионицу? И то ни мање ни више, него пет милиона евра, да се клади на пораз београдског клуба на пет и више голова разлике?!
У толику глупост нико разуман не може поверовати, поготово што је ово један од најтежих пораза Звезде у својој историји. И то нема цену. То нико не може низакакве паре купити… То сваки Србин зна, или бар две трећине, који, по статистици навијају за овај клуб!?
Шта је онда у питању? Ништа друго, него сурови покушај освете оних људи који су у име Бернарда Тапија (ондашњег власника ФК Олимпика из Марсеја) или неког другог, сасвим је свеједно, покушали да купе победу у финалу Купа шампиона 1991. године која се играла у Барију!
Нису успели. Само бог зна колико је те године Тапи изгубио што није освојио Куп шампиона (а били су фаворити) и сигурно да га је то пекло годинама, деценијама… Можда више оне који су требали да одраде посао са појединим фудбалерима Црвене звезде. А, нису успели.
Како је недавно и јавно испричао, Дика Стојановић је са гнушањем одбио непристојну понуду бежећи из хотелске собе “Интерконтинентала” главом без обзира… Али, Французи нису опростили то што нико није прихватио понуду за намештање утакмице. Опростили су играчима, али клубу сигурно нису.
Пуних 27 година чекали су прилику за освету. Утакмица у Паризу, учинила им се као добра прилика. И онда је лансирана прича о улогу од пет милиона евра! Ко још може да поверује у толики улог, а да се не зна ко је то донео, како се зове именом и презименом? Шта је са видео надзором који има и свака сеоска кладионица у Србији, а не у Француској?
А, и да је ико нешто тако и покушао, урадио би то сасвим другачије. Нико није баш толико наиван и глуп да у било коју кладионицу улази са пет милиона у ташни или торби! То се ради другачије. Подели се планирани износ на стотињак кладионица у које се иде и клади на одређени резултат. Али, за тако нешто је потребан велики број људи у координираној акцији. Бар стотињак. Признаћете да је све то било скоро неизводљиво на тлу Француске од стране било кога нашег држављанина, па био он моћан као бивши функционер!?
Све у свему велика глупост. Лажни текст, лажна прича у стварним француским тиражним новинама. Њима је требало да нахране сопствену сујету, да се макар мало освете Црвеној звезди. Шта ће УЕФА рећи, њих није брига. Јавност су дебело усталасали, Црвену звезду уздрмали пред наредне мечеве, причом о избацивању из Лиге Шампиона! То би било равно, сензацији. Једноставно не желимо на то ни да помислимо, јер је Звезда већ много пропатила. Ко зна?
Можда само због тога што је била шампион Европе, баш кад није било време!? Када су сви са карте већ били избрисали Југославију…
П.Ј.
