Школе у Србији подељене су по питању наставка штрајка, а највише испаштају ученици који већ недељама не могу да похађају наставу. Док једни наставници тврде да штрајкују у име „правде и радничких права“, други су одлучили да своје обавезе према ученицима и родитељима ставе на прво место. Нажалост, ова подела је довела до хаоса у образовном систему, а деца су та која губе највише – своје право на образовање.
У једној вибер групи за родитеље, разредна је упутила обавештење да ће школа наставити са штрајком. У поруци се наводи: „Наша школа наставља штрајк у циљу остваривања правде и заштите радничких права. Подржавамо и наше бивше ученике, чији је глас покренуо овај покрет. О свим променама и новостима, благовремено ћемо вас обавестити. Запослени су свакодневно присутни у школи, али настава се тренутно не одржава. Хвала вам на разумевању и подршци.“
Међутим, овакве поруке нису наишле на разумевање родитеља, који су своју огорченост изразили у одговорима. Један од отаца, видљиво фрустриран, написао је поруку која је изазвала бурне реакције у групи:
„Поштована разредна, наша деца су на продуженом распусту већ месец дана, што значи да ћу ја месец дана дуже плаћати стан. Што значи да ћу месец дана дуже плаћати и режије, и храну, и све што иде уз то. Да ли деца можда једу и викендом, да неће долазити кући, да ће им бити краћи летњи распуст? Аутоматски мање времена да се припреме за упис на факултете. Да ли ви имате разумевања за нас и да ли сте икада нешто учинили за ђаке осим што сте штрајковали због плате?“
Његов одговор наставља:
„ Ево, ја имам разумевања за Вас, трпео сам Вас четири године, али ово више је кап која је прелила чашу! Ви знате да ја нисам члан странке и занима ме, да ли ја сутра треба да ступим у штрајки одлучим да не лечим пацијенте? Хоћете ли имати разумевања за мене када дођете испред ординације и ја Вам кажем – извините али ја сам у штрајку, а Ви у боловима? Знам куда ће ово да оде, нека иде, али свима нам је преко главе ово играње нашом децом. Они нису политичари, него ученици. Викендом идите на протесте, спавајте испред Скупштине, Владе, не занима ме шта ћете да радите, али рачунам да моје дете од сутра иде у школу а толеранција ми је нулта!“
одитељи су све огорченији, док ученици губе наставне дане и припреме за испите. Ова ситуација показује да је себичност појединаца у просветном систему достигла врхунац, остављајући децу и родитеље у тешкој позицији. Уместо да се боре за боље услове на одговорнији начин, наставници су дозволили да ученици и њихове породице буду колатерална штета. Србија је изгубила корак у образовању, а цене ће плаћати они који нису криви – наша деца.
Васељенска