Ово су јуче открили стручњаци Завичајног музеја Жупе из Александровца.
Фрагменти још једне фигуре откривене су у Витковачком пољу код Александровца и стари су 7.000 година. Реч је о рукама, ногама и деловима постоља још једне богиње, која је откривена током археолошких ископавања прошле године, али су детаљне анализе тек окончане и потврђују да је реч о открићу светских размера.
Влажна земља сачувала је делове „нове“ фигуре, а очекује се да ће у истраживању које би требало да се настави крајем јула, пронаћи и главу и труп.
Ово су јуче открили стручњаци Завичајног музеја Жупе из Александровца. Подсетили су да је „нова богиња“ шеста из праисторијског периода откривена на овом жупском археолошком локалитету: једна, готово потпуно очувана пронађена је, такође, прошле године, а још четири – пре више од пола века.
- Са фрагментима веће фигуре, коју смо презентовали јавности прошлог лета, нашли смо и пар руку и ногу и фрагменте постоља друге фигуре, и она је можда чак и лепше декорисана – каже археолог Сања Црнобрња Kрасић, која је пронашла фигурине.
- Делује да је женског пола, здепастија је и има нежније, обликованије руке и ноге. Будући да су фрагменти ове две фигуре били измешани, претпостављамо да су заједно стајале изложене у тој праисторијској кући и да су заједно и пале. Прва пронађена богиња имала је практично све делове, осим једне ноге, извесно је и њено датовање од 5500. до 4750. године пре нове ере, засад знамо да припада косовској варијанти винчанске културе у погледу уметничке обраде и декорације.
Kада је конзерваторка из Београда, Весна Рогић, са колегама из Жупе, обавила механичко чишћење и уклањање земље, недвомислено је утврђено да је реч о новој фигурини. Министарство културе са 1,6 милиона динара финансираће наставак археолошких истраживања целог локалитета, а конзервација пронађених богиња требало би да буде довршена у новембру и јавности представљена 27. јануара, када Завичајни музеј обележава 30 година постојања.
- У предстојећим истраживањима проширићемо ров и очекујемо да осим што ћемо употпунити сазнања о првој богињи, добити и драгоцене информације о комплетном контексту локалитета, али и о функцији фигура – објашњава Сања Црнобрња Kрасић.
На локалитету Витковачко поље давне 1969, нађене су сада већ славне антропоморфне скулптуре „лејди оф Александровац“ (Миладија), „венус де Жупа“ (Ружица), „мадам де Витково“(Гроздана), као и венера – „мадам де Венчац“. Оне су 1991. биле део Светске изложбе музеја „Тера Амата“ у Ници, а представљене су и у репрезентативним музејима у Енглеској и Данској. Откриће венере прошлог августа, добило је изузетан ођек у стручној јавности, а са проналаском делова друге фигурине, Витковачко поље оправдано се враћа у фокус научника, који се баве проучавање праисторије.
Завичајни музеј Жупе би до краја јула требало да добије и статус установе заштите археолошког и историјског наслеђа, запослена су и два кустоса. Министарство културе одобрило је пет милиона, а Општина ће са милион динара финансирати комплетне нове сталне поставке музеја и преуређење ентеријера.