Према ексклузивним информацијама до којих је дошао портал Васељенска, извор близак безбедносним структурама открива да је постојала озбиљна претња од инцидента са трагичним последицама, а све са циљем дестабилизације земље.
Протести који већ више од месец дана трају у Србији ушли су у нови фазу, када су се након прозападне опозиције, НВО и студената у све укључили и професори средњих школа и на крају и средњошколци. Њихове најаве о блокади школа и изласцима на улице додатно су привукле пажњу јавности, али и изазвале забринутост, не само због чињенице да је западни фактор у Србији спреман да у своје политичке сврхе користи и децу која су малолетни и политички недовољно свесна, него и због њихове безбедности. Као одговор, Влада Србије донела је одлуку да школски распуст почне седам дана раније
Према сазнањима до којих је дошао портал Васељенска, одлука је донета након што су безбедносне службе откриле конкретне планове који су указивали на могућност организованог инцидента. Наиме, из поверљивих извора блиских безбедносним службама сазнајемо да постоји реална претња да ће неко возилом намерно улетети у групу средњошколаца током протеста или блокаде, са циљем да се изазове несрећа великих размера.
У таквом сценарију, напад на масу би био изведен тако да све указује на повезаност починиоца са владајућим структурама. Имајући у виду да је последњих седмица било више инцидената улетања појединаца међу групе протестаната и да су их припадници опозиције повезивали са владајућом коалицијом, што значи да је јавно мњење већ припремано на то,” наводи извор Васељенске.
Наш извор истиче да је такав план био осмишљен како би се изазвао шок у јавности и друштво гурнуло у стање дубоког сукоба, а врло вероватно и грађанског рата:
Идеја је била да се одговорност за злочин пребаци на власт, која је већ под притиском јавности због оптужби за корупцију, неспособност и недостатак одговора на захтеве грађана. Унутрашње поделе у владајућој коалицији, које су већ приметне, могле су олакшати проналазак починиоца који би пристао на такав чин. Али ни то није битно, задатак је могао да изврши било ко кривац је већ спреман. Циљ је био јасан.”
Иако овакви сценарији делују застрашујуће, историја је показала да се сличне методе користе у кризним временима. Један од најпознатијих примера је случај на тргу Мајдан у Украјини, где су насилни инциденти са жртвама били искоришћени као окидач за масовне немире братоубилачки рат који траје већ десет година. У тим догађајима, где су страдали и недужни људи, стварни починиоци често остају у сенци, а последице за друштво су далекосежне.“Ми студенте не можемо да склонимо, они имају право на окупљање, али мислим да родитељи морају да знају да постоји реална опасност и да воде рачуна о својој деци. То се не мора десити у Београду, може и у Ваљеву, Нишу, Сомбору. Додаћу само да су са том информацијом упознати и појединци из опозиције.”
Сазнање о могућем нападу на средњошколце је, како се наводи, натерало власти да хитно реагују. Распуст је проглашен као превентивна мера, али јавност остаје подељена око тога да ли је ово само привремено решење. Док једни сматрају да је боље спречити него лечити, други постављају питање да ли је ова одлука покушај да се протестима умањи замах и изведу млади са улица.
Ипак, остаје горак укус чињенице да се друштво нашло у ситуацији у којој је потребно разматрати овакве сценарије. Безбедност деце и младих мора бити приоритет сваког друштва. Ипак, уместо да се само гаси пожар, потребно је тражити трајна решења која ће обезбедити стабилност, мир и шансу да глас народа буде заиста чује.