Насмејани амерички пуковник Џефри Хванг поносно позира поред своје летилице зато што је успешно оборио два МиГ-29 изнад Србије 26. марта 1999. године, што је и исписано на његовом авиону! Наиме, на „Ф-15Ц Орлу“ су насликане две зелене звездице, које су додате за његов финални лет у Ваздухопловним снагама, а иза звездица је и језива судбина нашег хероја.
У једном од тих мигова био је најмлађи српски пилот ловац – мајор Зоран Радосављевић. Постхумно је одликован медаљом за храброст.
Иако је првобитно саопштено да је оборен код Лознице, његово тело и олупина авиона нађени су надомак Бијељине.
Исте вечери катапултирањем из погођеног авиона спасао се пилот Слободан Перић, који је десетак година касније погинуо у саобраћајној несрећи. Његов срушени МИГ је друга звездица на Хванговом авиону.
Радосављевића, који је у међувремену добио и улицу у Батајници, колеге памте као сјајног друга и врсног пилота, најмлађег који је у Југославији икада летео на Мигу-29.
Међутим, није он једини херој над којим су ликовали пилоти НАТО.
Исто тако, холандски пилот, мајор Петер Танкинк из 322. сквадрона у летелици Ф-16А оборио је 24. марта 1999. МИГ-29 у ком је био Предраг Милутиновић – Гроф изнад Србије – и то је остало забележено на авиону. Милутиновић се безбедно катапултирао.
То је био први „успех“ Холандског краљевског ваздухопловства после Другог светског рата.
Танкинк се пре неколико дана на Твитеру присетио како је пре 20 година био заузет бомбардовањем СРЈ. Из само њему знаног разлога, твит је убрзо обрисан.
Откуд звездице или „kill markings“
– Свака успешна мисија и сваки оборен непријатељски авион додат је на бок летелице. Иако бисте помислили да су пилоти ти који се диче својим „подухватима“ и „успесима“, заправо су шефови посада ти који све бележе на авиону. Тако на борбеним авионима можете да „прочитате“ колико је мисија авион имао или колико је ракета испалио, авиона оборио… Такви подаци на авиону се зову „kill markings“ (ознаке „убистава“).
Све ваздухопловне јединице имају своје симболе и грбове и велика пажња се посвећује изградњи визуелног идентитета летачке јединице. То би се могло назвати неком врстом „маркетинга“.
У неким земљама старији пилоти су заслужили и да им име пише на летелици.
Авиони НАТО, који се хвале убиствима и рушењима, нису изузетак. Али осим тих „званичних“ симбола и порука јавности, пилоти НАТО су током бомбардовања СРЈ слали и свакојаке поруке исписиване кредама на бомбама. Како су за наш портал Телеграф.рс испричали високопозиционирани војни стручњаци упућени у причу, у свим ратовима пре бомбардовања пилоти НАТО су исписивали поруке на бомбама, тако да су задржали те погрдне поруке и „поздраве“ и 1999. године.
Како кажу саговорници, бомбардовање није нешто чиме би пилоти требало да се поносе, јер једног дана, кад се погледају у огледало, запитаће се где су све и на кога те бомбе бацали.
Какве су ознаке на југословенским авионима
– Југословенски авиони пак тада нису имали оваквих ознака, бар не личних ознака пилота, јер у нашим авионима никад не лети само један пилот. На репу српских летелица је серијски број и српска застава, а на трупу грб Србије. Једино је 241. ескадрила „тигрови“ имала налепљену главу тигра.
Авиони над југословенским небом
– Скоро 400 различитих врста летелица, 13 од укупно 19 земаља НАТО, учествовало је у нападима на СРЈ 1999. године. По први пут у 50 година, немачки Луфтвафе је 1999. године летео у борбеним мисијама над Европом.
Амерички Ф16, канадски ЦФ-18, шпански ЕФ-18, француски „Јагуари“ и „Мираж“ борбени авиони, британски „Торнадо“, укупно 7.160 авиона и само 155 југословенских.
Сада покојни пилот потпуковник Слободан Перић, који је преживео бомбардовање 1999. године, али не и тешку саобраћајну несрећу деценију касније, летео је са Радосављевићем у пару. Његов авион је оборен, а он се катапултирао. Његово сведочанство забележено је у документарном филму РТС „Нико није рекао нећу“.
– Читао сам чланке тих пилота који су оборили наше авионе, те хвалоспеве тог Ханџе, како га већ називају ти велики Американци. Читао сам на три-четири листа да се хвали и чак изјављује да му је толико драго било кад је видео два авиона како падају на пун облак и надао се и да су пилоти у њима. Увек сам у животу говорио после том истом Ханџи: „Да ли би полетео, да ли би уопште седео у авиону исправности као што је био мој авион?“. Само бих га запитао да ли би пристао да се заменимо нас двојица, да ли би он смео мени да изађе на мегдан да сам ја био у његовом, а он у мом авиону – говорио је Перић.
У јутро 26. марта 1999. пилоти Перић и Радосављевић добровољно су се јавили да полете. Радосављевићев авион ракета је погодила у близини кабине и на месту га усмртила.
Ко је био Зоран Радосављевић?
Рођен је 26. фебруара 1965. у Приштини, а школовао се у ваздухопловној средњој школи „Маршал Тито“ у Мостару, а потом на Ваздухопловној војној академији у Пули и Задру.
Од 1986. године он је био пилот ловац на „мигу 21“. Године 1992. унапређен је у чин капетана прве класе и постаје најмлађи пилот у ескадрили „мигова 29“.
У време када је погинуо, Радосављевић је био један од водећих стручњака у Југославији за сателитску навигацију и припремао је докторат.
Постхумно је одликован медаљом за храброст.
