Током државне церемоније коју је предводила премијерка Ана Брнабић, у Прокупљу, који обележава сто година од ослобођења у Првом светском рату, откривен је споменик Другом пешадијском пуку, познатијем по називу „Гвоздени“. Реч је о пуку српске војске који је у историју ушао због јунаштва којим је задивио и многе савезничке војске и њихове војсковође, владе и народе.
Премијерка Ана Брнабић је током церемоније рекла да су пред „лудим, железним пуком“, како су га звали непријатељи, многи бежали. Навела је да тај пук представља „гвожђе и челик наше слободе“ и да је реч о најодликованијој застави од свих које су се вијориле Србијом.
„Стати пред споменик, пред 1.300 мртвих и 6.500 рањених, пред историју, пред Србију за коју су се борили, за мене представља више од части и покорности пред онима који су нас учинили непокоренима и научили правом значењу речи слобода“, рекла је премијерка.
Указала је да нам је „Гвоздени пук“ оставио вечан и ненаплатив дуг.
„Поклонити се овде, за мене као председницу Владе је највећа могућа част без празних речи и заклињања, јер је овде све огољено, истина, смрт, дани за које су гинули“, навела је Брнабићева.
На споменику су уклесана имена свих битака у којима је учествовао „Гвоздени пук“ у оба балканска рата и у Првом светском рату и наведени су сви ослобођени градови 1918. године.
Исклесана су и лица команданта „Гвозденог пука“ Миливоја Стојановића Брке, француског пуковника Шарла Пранијеа, као и Милунке Савић и Флоре Сандс.
Имена јунака „Гвозденог пука“ уклесана су и на мермерним плочама у спомен-парку.
Државна церемонија почела је интонирањем химне „Боже правде“, а завршена „Маршом на Дрину“.
Чувен по храбрости, чврстини и високом борбеном моралу, пук су у првом позиву попуњавали српски војници у најбољој животној снази, од 21 до 31 године старости, који се мобилисао управо у Прокупљу, где се налазила окружна пуковска команда.
Међу члановима пука било је највише припадника Топличког округа, Јабланичана, Пусторечана, Топличана и Заплањаца, а уочи рата, 7. октобра 1912. године, кад је пук пошао из Прокупља у рат против Турака, у његовом саставу било је 60 официра, 445 подофицира и каплара, 4.210 редова и 29 музичара.
О борбеном моралу српских војника који су чинили тај пук уверљив запис оставио је њихов противник и окупаторски војник, каплар 11. пука 9. аустроугарске дивизије и учесник Церске и Колубарске битке, познати књижевник Егон Ервин Киш.
„Тек у Србији 1914. године схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио Шатобријана, да неумитна сила воље савлађује све, а да је слабост силе у томе што верује само у силу“, забележио је Киш
Такође, чувени Франше д’Епере записао је: „То су сељаци, скоро сви; то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви; то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива.“
Од педесет пукова, колико је бројала српска војска, само је Други пешадијски пук првог позива носио почасни назив „Гвоздени пук“.
То име пук није добио ни од краља, ни српске Врховне команде, већ спонтано од српских војника других пукова због изузетне храбрости и великих ратничких подвига на бојном пољу Балкана.
