Крсташки ратови су захватили читаву Европу крајем 11. вијека. Требало је ослободити Свету Земљу од муслиманске власти.
Велике европске армије су кренуле ка истоку. Наравно, те армије су морале прећи и преко српских земаља. Рашка је тада била под управом жупана Вукана, међутим била је у тешкој борби са Римским царством. Независност Србије није била загарантована. У Дукљи је био српски краљ Константин Бодин. Преко Балкана су прво прошли сељаци у тзв. сељачком крсташком рату, а тек онда племићка војска. Треба напоменути да се становништво Балкана у крсташким изворима углавном назива Бугарима, међутим увијек треба истаћи да средњовијековни писци нису били претјерано поуздани што се тиче имена, тако да је међу тим „Бугарима“ сасвим сигурно било и Срба. Углавном, између сељака крсташа и локалног становништва је долазило до сукоба. Истиче се војна спремност балканског становништва. Ипак, недвосмислену потврду сусрета Срба и крсташа налазимо у дјелу Рајмонда од Агилера, пратиоца грофа Рајмонда од Тулуза. Рајмонд од Агилера описује „Склавинију“ као пусту, варварску земљу.
Једном приликом група Словена је чак опколила грофа Рајмонда и умало га убила. Интересантно је што се наводи да становништво Склавиније „не познаје Бога“. Да ли ово говори о томе да можда хришћанство још увијек није сасвим продрло на Балкан, не можемо рећи. Знамо да се код Скадра Рајмонд сусрео са „краљем Словена“ и да су се чак братимили. Каснији извори нам говоре да је овај краљ Словена био нико други до српски краљ Дукље, Константин Бодин. Сазнајемо да се крсташка војска у српским земљама опскрбила потребним намирницама. Прелазак војске Рајмонда Тулуског преко српских земаља није прошао без проблема, било је неких инцидената када су локални Словени убијали крсташи, али у глобалу крсташи су прошли добро.
Сусрет једног српског краља и крсташког вође је свакако значајан. Он говори о угледу који је Константин Бодин имао. Исто тако је значајно то што имамо и потврду да је Бодин носио титулу краља (Bodinus, Sclavorum rex).
Извор: Историја Срба
