„Сви треба да знају шта другарство значи, заједно смо лепши, заједно смо јачи“, добро познате стихове детињства оних који су одрасли у Србији сложно у глас певају малишани из Таназаније и то захваљујући српкињи Дијани Коцић која волонтира у овој афричкој земљи.

Видео снимак постављен на њеном инстграм профилу на коме се види како пуна учионица афричке деце пева песму „Сви треба да знају шта другарство значи“ Драгана Лаковића одушевио је велики број корисника ове друштвене мреже и постао потпуно виралан.

  • Сви треба да знају шта другарство значи. Оно кад срце вришти, а не може да плаче на сред часа док моји седмаци певају песму о другарству. Када би Драган Лаковић знао да ће више од 100 ђака у Танзанији за 2 дана певати на српском његову песмицу, шта ли би рекао? Да ли би веровао? Данас смо вежбали тек сат времена. Сутра нас чека нови дан. А ја сам морала да поделим и овде са вама ову љубав, написала је Дијана у својој објави.

Дијана је пре неколико месеци одлучила да напусти стални посао у Београду и оде у Африку где ради са тамошњом децом, подучава их и помаже им да стекну елементарна школска знања, а између осталог помогла им је и да пропевају чувену дечју песму Драгана Лаковића.

View this post on Instagram

KAD TI SE DESI SCENA IZ FILMOVA. ? ⠀⠀ Bože koliko sam bila prestravljena. Kada me je Monika pozvala kod nje, pomislih ima puno review-a na Couchsurfing-u, videle smo se jednom, kul je devojka, mogu da odem da malo vidim lokalni zivot jedne 28-godisnjakinje. Prvi deo puta sam išla daladalom, njihovim busem, drugi deo sa bodabodom, motorčićem koji ide i po najstrmijim i najrazrovanijim ulicama. Skrenuo je on tako u uličicu, meni zabavno, dečica mašu, vetar u kosi, snimam svoju prvu vožnju bodabodom. U trentku se zaustavlja, vozač motora se pozdravlja sa drugim crncem, pokazuje mi tu smo. Crnac mi pruža ruku, meni prolazi kroz glavu najstrašnija scena iz filma. Ovaj me je sada dovezao i sad će me prodati. Ruke mi se tresu, ma cela se tresem. Ceo život mi je prošao pred očima. Govorim vozaču, ja ne idem sa njim. Nastavi pravo. Nigde žive duše. Kao neka cigan mala. Hvatam se za telefon, šaljem live lokaciju svom Tanzanijskom prijatelju. Motordžija nastavlja da vozi uz uličicu. Razmišljam kako ću da se bijem ako bude trebalo. Zovem Moniku na Whatsapp, javlja mi se i kaže poslala je prijatelja po mene. I dalje ne verujem sta se dešava, to gde sam izgleda prestrašno. Raspale kapije, put, kuće, kraj sveta. Monika izlazi doslovno kroz rupu od kapije u poderanoj trenerci, papučama. Ne znam da li sam srećna ili hoću da nestanem odavde. Ulazim u dvorište koje je jednako jezivo kao i sve ostalo. Nekako dolazim sebi posle pola sata ali mi i dalje nije svejedno. Uveravam sebe da je sve ok, tako mi govori i ono što vidim, ali kada ceo život kreiraš neke slike kidnapovanja i dobiješ vrlo sličan prizor, nije ti svejedno. Ne znam kako sam ovo sebi stvorila ali mi je drago da je to bila loša mašta. ⠀⠀ Nemam neke slike, pa možete videti samo videe koje sam snimala. 1 – vožnja motorom i put do Monike 2 – dvorište kuće 3 – gde se spremaju palačinke 4 – kako izgleda kapija gde se provlači da se udje u dvorište 5 – Ernest, prijatelj crnac koji me je sačekao i sa kojim sam se posle sprijateljila ? 6 – put do prodavnice sa Ernestom gde sam videla slatku dečicu 7- dnevna soba u Monikinoj kući Naslovna slika je kao iz filma, ali nekog lepog, sa srećnim krajem. Kao i ovaj gore ispričan.

A post shared by Dijana Kocic (@dijana.kocic) on

Подучавање деце је само један од сегмената Дијаниног волонтирања у Танзанији, будући да се она већ неколико месеци труди да овим малишанима обезбеди основне услове за образовање, те је чак успела да уједини 300 људи отпочне реновирање једне школе у којој својим ђацима држи часове.

А. Милутиновић

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА

Оставите Коментар