Споразум са Евроазијском унијом Србија ће потписати 25. октобра, кажу у Министарству трговине. Тада ће нам бити отворен приступ тржишту од 180 милиона људи, а проширен је списак робе и повећане количине које ће моћи да се извезу из наше земље на то тржиште.
Евроазијска економска унија шири број страних партнера. Преговарају са Сингапуром, Израелом, Египтом и Србијом.
- Снажно подржавамо такве активности. Мислим да је потребно убрзати процедуре неопходне за потписивање споразума о зони слободне трговине са Србијом и Сингапуром – рекао је премијер Русије Дмитриј Медведев.
Договором о слободној трговини, Србија ће моћи да извози готово 100 одсто производа без плаћања царина и то у Русију, Белорусију, Казахстан, Киргистан и Јерменију. Преговарало се три године. Пре пет месеци ресорни министри Србије и Евроазијске уније усагласили су текст споразума. Известан је и термин потписивања – у октобру у Москви на Самиту премијера земља – чланица те Уније. Следећа фаза је ратификација споразума.
- С једне стране имамо велики број роба који се већ налази на бесцаринском режиму, а овим споразумом смо добили и нови асортиман производа који можемо да извеземо без царине. Ту, пре свега, мислим на козји и крављи сир у неограниченим количинама, све врсте воћа и ракије такође у неограниченим количинама, 2.000 тона цигарета, 400 одређеног крављег сира, 90.000 литара вињака – навео је Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникације.
Прошле године робна размена Србије са пет земаља чланица Евроазијске уније била је 3,4 милијарде долара – из Србије је извезена роба вредна 1,1 милијарду долара, а увезена у вредности од 2,3 милијарде.
- Оно што је нама сада проблем је што немамо довољно производње, огроман број села је фактички мртав, економске политике би морале бити тако усмерене да се максимално користе пољопривредне површине, да се обезбеди наводњавање, јер онда ће понуда бити већа да стимулише људе не само момке из села, него чак и младе људе из града који би се определили да улажу и да имају бизнис везан за земљиште – казао је Младен Ковачевић, професор економије.
Осим прехрабрено-пољопривредних производа, понуда Србије се, за економисте, ту не завршава.
- Ја рачунам да и те земље рачунају да ове стране инвестиције које долазе у Србију, један од разлога зашто су толико заинтересоване јесте зато што верују да ће Србија закључити споразум са ЕАУ, да се нешто и од тих производа, који се производе од Железаре до Бора, моћи да се продају на том тржишту – истакао је Ковачевић. На идеју председника Русије Евроазијска унија формирана је 2015. године.
За разлику од Европске уније у Путиновој заједници свака од земаља – чланица води своју спољну политику, које су некад у раскораку – пре свега у однос према Бриселу и Пекингу.
Иако Србија није увела санкције Русији, и поред препорука из Брисела, када буде постала чланица Европске уније, договор са Евроазијском унијом биће ревидиран.
