Драгану Ђиласу и свим медијима који су тврдили да је Регулаторно тело за електронске медије требало да реагује поводом емитовања делова спота СНС на неколико телевизија, обратила се Оливера Зекић чланица Савета РЕМ.
Њено отворено писмо преносимо у целости:
Прво, господине Ђилас, немојте, молим Вас, да причате како ћете да ме заштитите, пошто сте ту прилику одавно пропустили. Још пре десет година, када, као градоначелник и потпредседник ДС нисте реаговали на то што ме је полиција приводила због текста у новинама, и то тачног.
Где сте били тада, да ме штитите?
Да нисте, можда, тада „били у прилици“ да станете у одбрану слобода и медија? И то и као политичар, и као власник једног дневног листа. Зашто нисте?
Чему лицемерје и заборављање чињенице да сте лично учествовали у напорима тадашње власти да стане ногом медијима за врат.
И мирно сте подржали и хапшење Славољуба Качаревића, и моје привођење, и смењивање Љиљане Смајловић, и отимање Курира, да не причам, пошто то сваки новинар у Београду зна, да сте, против закона, били власник Преса.
И нисте се огласили ни када је ваш тадашњи друг и председник ваше странке потписао Закон о медијима, онај по којем је било могуће хапсити новинаре, и, одмах затим, одлетео у посету ником другом, него Гадафију.
Није Вас било на улици тада, нити било ког другог, да шетате у знак подршке Борби, Куриру, Качаревићу, Смајловићки.
Није вам сметало што је Прес, Ваш, учествовао у политичко-судским кампањама, у којима је, у њему и сличним новинама, унапред доказивана кривица људи које је политика отерала у затвор, да би, касније, сви они били ослобођени, а сви „случајеви“ завршени без судске осуде.
Не сећам се да сте трчали да заштитите људе оптужене у чувеном случају „стечајне мафије“, када је, ваш Прес, објављивао слике кућа „које би они купили“ (пази то, нису их купили, али би их купили!?), само да нису „на време ухваћени“.
Колико је таквих, без доказа ухапшених и држаних годинама у притвору, било провучено кроз медијско блато чији сте власник били?
Немате Ви на то одговор, господине Ђилас, нити Вас интересује (осим што ћете вероватно бесрамно да тврдите да нисте никада били власник Преса, што ћу да купим оног тренутка када ми се сви које знам, а који су тада радили за вас, закуну, јавно, да је тачно то што баљезгате).
Уместо тога, занима вас (ВАС!? после свега!?), да изигравате жртву и да причате како нема за Вас заштите, ни правде у Регулаторном телу за електронске медије.
И ту сте се мало преварили, по ко зна који пут, између осталог и зато што је управо тај страшни РЕМ, током изборне кампање, забранио спот СНС у којем сте ви били мета.
Такође ни зато што ја, за разлику од РТС, не сматрам да је пристојност када се прећути да Ви никада нисте послали деманти тој кући, него сте тражили „прилику да демантујете“ оно што је неко о овама причао.
Ма немој. Као у оном вицу, када човек моли Бога да му да добитак на лотоу, а овај му на крају каже: Сомино, купи лоз.
Другим речима, пошаљите пријаву Регулаторном телу за електронске медије поводом спота, и ми ћемо одмах реаговати.
Зато што нам ЗАКОН не дозвољава да реагујемо, без пријаве, уколико је спот приказан не у оквиру адвертајзинга (економско пропагандног програма), него у оквиру прилога, у оквиру неке емисије.
И то је једини део који, осим вас, упућујем и медијима.
Молим вас, проучите Закон, па нам онда замерајте, а не пре тога.
Он је врло прецизан, и ми по њему поступамо.
Дакле, када није реч о пропагандној поруци, емитованој у за то предвиђеном термину, у оквиру других економско пропагандних порука, једини правни лек је пријава Регулаторном телу за електронске медије.
И ви то, новинари, треба да знате.
По томе се и разликујете од Драган Ђиласа.
Њега то никада нити је интересовало, нити ће га интересовати.
Предуго је био медијски газда у Србији, да би искрено умео да се бави вашим слободама. Лакше му је да их купи.
А ви сами одредите да ли вреди да му их продајете.
Оливера Зекић,
Чланица Савета РЕМ
