НА порталу „Јавни сервис“ објављен је текст под насловом „Протести киднаповани жртвама“ који говори о отвореном писму родитеља ОШ „Владислав Рибникар“.
Прошле суботе, родитељима ОШ „Владислав Рибникар“ опозиција није дозволила да се окупе и говоре на протесту „Србија против насиља”.
Најпре су родитељи, до самог суботњег јутра, држани у неизвесности да ли ће им странке, које формално организују протест, дозволити да говоре, а онда је уследило условљавање: прво, да може да говори само један, и то тако што ће опозиционе странке бирати говорника, пошто су неки родитељи „контроверзни“, јер су некад били активни у покрету Нови 6. октобар, који се бори за транзициону правду.
Тражили су контролу над садржајем наступа и тог једног представника родитеља кога су одабрали. Када су родитељи објавили на друштвеним мрежама шта се десило, уследили су бројни позиви на састанке пред сâм протест, уз уобичајено етикетирање да свако ко не игра онако како опозиција свира, помаже режиму, који „само што се није срушио”. На протесту су, после свега, говорили студент, отац жртве педофила у једној школи, и „фудбалски радник“. Родитеља „Рибникара“, у коме је погинуло деветоро деце, није било.
Посматрајући саморекламирање опозиционих лидера на протестима, дошли смо до закључка да се они, нажалост, претварају у њихову предизборну кампању, уколико то није био случај још од самог почетка. Нама су, ипак, протести најбитнији, па ћемо се овог пута уздржати од тога да јавно поделимо ко је то себи дозволио да коментарише подобност појединих родитеља деце из „Рибникара”, нити ћемо објавити ко нас је све од опозиционих лидера игнорисао када смо покушали да успоставимо комуникацију са њима. Приступ родитељима била је ускратила само телевизија Пинк. Чак је и РТС хтео да омогући неке минуте, уз услов да не буде уживо, већ снимљено.
Родитељи на протесту нису хтели да понављају општа места која су се толико пута чула до сад, да је протест изгубио своју оштрицу. Они су хтели да истакну колико је ендемског насиља према деци и, суштински, недостатка љубави према деци у српском друштву. Организаторима протеста, међутим, као да није стало до деце. Они изгледа желе да се „мало одмакну од Рибникара“, док се на месту крвопролића перу подови, уклањају свеће и цвеће, директно крше налази Просветне инспекције, спрема се почетак нове школске године, а сви одговорни остају на својим позицијама.
Родитељи „Рибникара“, чини се, нису пожељни на протесту који су грађани покренули због масакра у „Рибникару“ и Младеновцу. Нема говорника из „Рибникара“. Нема говорника из Младеновца. Зато има места за говоре о стању у професионалном спорту. Има места за политичке церемонијале у трајању од скоро једног сата, пре протестне шетње. О говорницима, тактици, облику протеста, одлучује искључиво опозиција, без икаквих консултација са покретима, активистима и другим формалним и неформалним групама побуњених грађана, које се сваког викенда окупљају, не због њих, већ због жртава у Рибникару и Младеновцу и, у крајњој линији, због својих живота.
Не желимо да верујемо у то да су странке опозиције киднаповале протест. Не желимо да верујемо да се протестом управља на овако незграпан начин, да се оволика грађанска енергија из недеље у недељу траћи, због тога што појединци из опозиције, заправо, раде за режим. Опозиција није власник овог протеста. Народ је власник протеста. Недопустиво је да искључиво опозиција одлучује ко може, а ко не може да говори, колико и како сме да говори, и шта сме да каже. Поседујемо СМС поруке из којих се види шта су од нас тражили и које су услове постављали, али их, зарад општег интереса, нећемо објављивати овог пута.
Нема калкулација са родитељима: ни ко су, ни који су, ни да ли некоме припадају… Обраћање родитеља после масакра није борба за власт или повластице… него крик. Захтевамо од организатора протеста, који су се на почетку дичили тиме како су они само „формални организатори”, „да не би дошло до провокација”, да отворе врата за учествовање у организацији протеста онима с којима нису у директном политичком договору, па и онима с којима се политички не слажу.
Хтели они то или не, судбина ове народне побуне је стварање и нових политичких организација које ће учествовати у изградњи часне и пристојне опозиције. Садашња опозиција у овоме мора да препозна реалност и своје будуће савезнике. У супротном ће извршити политичко самоубиство, што никоме не треба у данима када сви морамо бити уједињени у борби за Србију без насиља и демократију“, наводи се у тексту који је потписан са „Иницијатива Родитељска самоодбрана ООШ Владислав Рибникар“.
Видојковић у Данасу о писму родитеља „Рибникара“
Један од гласника дела опозиције и политичких протеста Марко Видојковић написао је текст за Данас о управо овом писму.
- Прекјуче је „Родитељска самоодбрана ОШ Владислав Рибникар“ објавила саопштење у ком се пожалила на то да су организатори протеста, на њихову молбу да се појаве као говорници, одговорили тако што су ценили подобност потенцијалних говорника, а опозициони лидери им нису одговарали на поруке, како би се овај неспоразум разрешио, наводи он у тексту.