Политички аналитичар и градски одборник СНС у Београду Небојша Бакарец обратио се отвореним писмом пропалом глумцу и политичару у покушају Сергеју Трифуновићу.
Преносимо га у целости:
Ви живите у заблуди коју потхрањује чињеница да сте познати, у заблуди коју шире масмедији, да сте ви некакав ауторитет највишег ранга и мудрац опште праксе. Будите свесни да сте ви (само) глумац, а не научник, академик или професор факултета. Ваша познатост је само део болесне фасцинације глумцима и другим припадницима естраде, што је у складу са естрадизацијом свега, па и политике.
Да ли је истина да сте недавно вратили све дугове четворици дилера психоактивних супстанци? Када намеравате да престанете са злоупотребом психоактивних супстанци? Када ћете престати да обмањујете јавност и говорите неистине? Када ћете престати са твитер порнографијом и скаредностима којима нас свакодневно обасипате? Када ћете свој „идентитет“ престати да градите мржњом и најпримитивнијим вређањем жена и свих других особа које не мисле као ви? Да ли сте свесни последица ваших скаредних твитова у којима жене називате курвама и фуксама? Да ли сте свесни да појединци, са ваших и насилних речи прелазе на насилна дела, и премлаћују жене? Када ћете престати да се правите невешти после сваког чина насиља и мржње, правдајући се иронијом и правом на јавну реч? Да ли бар мали црв сумње, у вашем нарцисодном и самозаљубљеном бићу, изазива чињеница да су од вас побегли готово сви који нешто значе у ПСГ-у, после вашег „избора“ за председника тог покрета?
Када намеравате да престанете да злоупотребљавате болесну децу? Да ли сте свесни да су махинације прикупљеним новцем за лечење деце, кривично дело? Бавио сам се хуманитарним радом, али не тако површно и користољубиво као ви, већ тако што сам два пута донирао део свог тела – своју кожу, да бих спасао животе два детета. За разлику од вас од тога, као што и приличи, нисам имао никакве материјалне користи, већ само духовну и емоционалну сатисфакцију.
Да ли сте свесни разорног утицаја насиља и мржње, које ширите као заразну болест, на нове нараштаје? Да ли су вас томе учили на Факултету драмских уметности? Или су вас учили како да будете професионални, одговорни, и како да будете добар човек, без обзира на занимање? Верујем и да су вас и родитељи учили племенитости и пристојности. Када ћете почети да се понашате као људско биће, а не као дивља звер, која режи и уједа цео свет око себе?
