Амерички председник Роналд Реган, тада сенатор Kалифорније, је 1968. године потписао Прокламацију којом је прогласио 10. април Даном хрватске независности. Иначе, реч је о датуму којег 1941. године Павелић потписао званични постанак Хрватске Хитлеровом марионетом, због чега је дошло до великог дипломатског скандала.
Многи су писали да је Роналд Реган још од 1950. године је био у блиским контактима са нацистима, па чак и „прао“ за одређене нацистичке групе, помажући њихов бег и скривање након Другог светског рата. Иако су неки тумачили да је његов потез био срачунат како би привукао гласове хрватске заједнице у САД, постоје одређени подаци који кажу да је Реган био веома блиско повезан са проусташким терористичким групама.
Свет се 5. јуна 2004. опростио од Роналда Регана, 40. председника САД, који је посебно је подржавао хрватски народ у његовој борби за независну државу“, истакао је то пензионер Никола Kиригин у интервјуу за Вечерњи лист. Kиригин је родом с Брача, инжењер агрономије, који је свој радни век провео у Kалифорнији.
„Хрвати у дијаспори одувек су се борили за независну Хрватску. Од првог дана боравка у Kалифорнији увели смо хрватски радио, сваке године демонстрирали пред југословенским конзулатом и пуно смо придонели да данас имамо своју државу. Године 1966. подржали смо Роналда Регана при избору за гувернера Kалифорније, а он је био познат по тому да се залагао за независност малих народа. Но у Хрватској је мање познато да је још 1968. године као гувернер Роналд Реган својеручно потписао Прокламацију којом је дан 10. април прогласио Хрватским даном независности“, открио је Kиригин, показавши копију Прокламације и фотографије снимљене у уреду тадашњег гувернера Kалифорније Роналда Регана.
У знак захвалности хрватског народа, Роналд Реган је на поклон добио златник с ликом краља Звонимира.
„Након Регановог потписа на прокламацији, исти документ је изгласала и скупштина Kалифорније. Но, тада је југославенски и српски лоби био јак, направили су притисак и скупштина је повукла своју изгласану Прокламацију о хрватској независности. Али тадашњи гувернер Роналд Реган није желео да повуче свој потпис с тог документа на који је био јако поносан. Био је то његов велики допринос успостављању независне хрватске државе и то далеке 1968. године. Осим Хрватске, Реган је подржавао и друге мале народе у борби за своју самосталну државу, а редовно је, као председник САД, примао делегације Организације друштва заробљених народа“, напоменуо је овај хрватски исељеник.
У Регановој Прокламацији Дана хрватске независности стоји да се „хрватски народ још од 7. века бори за своју независност и пре готово 1000 година креирао је један од најстаријих парламентарних тела, а то је Сабор. Седамдесетих година Хрватска је била под силом и терором који спроводи Југославија која је спречила изборе представника Сабора и лишила је Хрвате основних људских права самоопређељења, слободних избора, самосталне економије, културе, религије и језика. Више од 150.000 Американаца хрватског порекла живи у Kалифорнији суделујући у њеној економији, привреди, културном и политичком развоју и животу златне државе Kалифорније. Стога ја, Роналд Реган, Прокламацијом проглашавам 10. април Хрватским даном независности и позивам све грађане на приврженост и подршку оправданим тежњама свих људи за националну независност и људску слободу“.
Већ на почетку своје политичке каријере, почетком шездесетих година прошлог века, Роналд Реган, под Ајзенхауверовим патронатом, наметнуо се као велики противник комунизма. Настојао је да на све могуће начине измени слику света који је био дубоко поларизована на Западни и Источни блок.
- Свет не може да егзистира напола слободан, а напола у ропству – казао је својевремено Реган, јасно намећући своје идеолошке светоназоре.
Реган је кроз своје деловање у политици САД покушавао да ослободи Балтичке државе Совјтског савеза од Москве, стално истичући како су милиони људи заробљени у овом „логору од државе“.
Иако ништа конкретно није успео да учини на овом плану, Реган је пронашо другу мету.
Kако пише Вашингтон егземинер, Хрватска и суседна Словенија, под петама комунистичке Југославије Јосипа Броза Тита, противиле су се расту пореза – музика за уши конзервативног Регана. 4. априла 1968. године, у присуству Тадије „Теда“ Павича (који је провео петнаест година у Титовим затворима), оца Петра Топиц́а (који је побегао из Титових трупа 1945. године) и локалног парламентарца из Kалифорније, гувернер Реган потписао је проглас у част претходне независности Хрватске: „Док је Хрватска тренутно подређена сили и терору од стране Југославије која је спречила избор представника у Сабор и лишила Хрвате основних људских права на самоопредељење, слободне изборе, економију, културу, религију, па чак и језик“.
Реган је додао да око 150.000 Американаца хрватског порекла живи у Kалифорнији и да „увек одржавају опрез против комунистичке агресије“. Реган је потом прогласио 10. април 1968. године хрватским даном независности и позвао „све грађане да се поново посвете праведним тежњама свих људи за националном независношц́у и људском слободом“.
Американци хрватског порекла, заједно са породицама иза Гвоздене завесе, наелектрисани суу Регановом прогласом и нису заборавили шта је он урадио за њих. Следец́ег месеца, на важној станици кампање у Kливленду 22. маја, Регана је дочекало огромно мноштво људи које су махали транспарентима – била је то захвалница америчких хрватских заједница.
У међувремену, југословенски амбасадор у САД Богдан Црнобрња није био задовољан. Председник Џонсон почео је да види претњу коју представља председнички кандидат Реган. Шаљиви колумниста Дру Пирсон, блиски Џонсонов поузданик, напао је Реганову прокламацију тврдец́и да би Хрвати и други источноевропљани затворени иза Гвоздене завесе требали захвалити окупаторској Црвеној армији на пружању „заштите“, јер нису морали да се сами боре против Нациста!
Амбасадор Црнобрња позвао је Џона Ледија 6. јуна и покренуо две теме повезане са америчко-југословенским односима: Амбасадор је и даље незадовољан чињеницом да је гувернер Реган 10. априла прогласио „хрватским даном неовисности“. Након што је амбасадор ово први пут покренуо код вас, Вин Браун је написао Регану указујуц́и на несрец́ну конотацију 10. априла која је била годишњица успостављања нацистичке марионетске државе у Хрватској. Нисмо се чули са гувернером Реганом, али рекли смо Црнобрњи да смо имали информације о томе да су Американци југословенског порекла у Kалифорнији [Страница 505] гувернеру пренели своје незадовољство због ове акције. Амбасадор је такође покренуо питање издавања америчке визе бившем краљу Петру Југославије. Жалио се да Петер даје несрец́не политичке изјаве о Југославији кад год посети ову земљу. Црнобрња је затражио да Петру не дамо другу визу, стоји у званичном докумнету Стејт дипартмента, који можете у оригиналу погледати ОВДЕ.