Експлозија муниције и барута у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године, која је разорила Смедерево, до данас није расветљена. Још се не зна ни тачан број жртава, ни узрок трагедије коју је изазвала експлозија чији се ударни талас кретао брзином 5.000 метара у секунди и имао снагу мање атомске бомбе.
Био је четвртак, пијачни дан, дан када су гимазијалци примали сведочанства, а глумци Српског народног позоришта дошли по плате возом из Новог Сада, јер је средиште Бановине дунавске било у Смедереву, бележи се као један од најтрагичнијих догађаја током Другог светског рата.
– Мој деда Грујица Максимовић, који је био спроводник тог трагичног воза, довезао је воз да би довео сина из Дубоне. Он је био гимназијалац смедеревске гимназије и долазио је по оцене – каже Драгица Максимовић.
После слома Kраљевине Југославије, немачки војници су сву муницију складиштили у Смедеревској тврђави, јер су спремали наоружање за Источни фронт. Према неким подацима било је око 800 вагона муниције и 35 вагона експлозива. Прво се чуло неколико мањих експлозија, а онда је уследила и велика, разорна експлозија.
– По неким подацима било је 700 људи у возу, још око три стотине је погинуло, по другим подацима број жртава иде до две и по хиљаде. Неки су летели у Дунав, дефинитивно нису сви пребројани, не можемо тачно да тврдимо – наводи Наташа Радосављевић, историчарка уметности.
О узроку ове трагедије и даље се расправља. Помињу се италијански заробљеници и енглески шпијуни. Међутим, Немачка тада није дозволила истраживања, јер то није била добра пропаганда за Трећи рајх.
– Разне су претпоставке биле, од тога да је то био немар немачких војника до тога да се за ту експлозију везује Мустафа Голубић који је непосредно после експлозије ухапшен у Београду – каже Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе.
На старом гробљу у Смедереву, Димитрије Љотић је 1942. године дао да се направи спомен – костурница где је забележено 485 имена жртава. Међутим, нове југословенске власти наложиле су да се подигне споменик непосредно у билизини Тврђаве, па се данас ова трагедија обележава на два места.
Kасније, са развојем града, многи су дошли у Смедерево за послом из свих крајева Србије, па је мало Смедереваца који су сведечење о овом догађају преносили на наредне генерације.
(Izvor: Telegraf, beogradIn)
