Максим Горки, чувени руски писац, оснивач социјалистичког реализма и политички активиста оставио је великог трага у светског култури.
У његовом великом књижевном опусу, који броји 65 дебелих томова, 18 књига издвајају се по томе што је у њима сабрано 20.000 писама која је упућивао Лаву Толстојуи, Марку Твену, Пастернеку, Шооу, Чехову, Томасу Ману и многим другим великанима тог доба.
Међу тим писмима остала су сачувана и она која су се односила на оно што је нама Србима мало познато, његов боравак у Врњачкој бањи. Две године пред смрт, Максим Горки (1868-1936) дошао је преко Београда, у Врњачку бању.
Дошао је да на бањским изворима тражи лека својој бољци. У кореспонденцији славног писца сачувано је и једно писмо које је из Бање упутио пријатељу Алексеју Ивановичу Бабочкину: “Ово је наша земља. Толико је слична Русији да ми изгледа као да сам са севера, из Русије, прешао у Украјину. Греје ме овде југ…
Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми. Све у нама је толико слично и толико исто, да ја нисам способан да нађем разлику. Исто толико су широки као и ми и исто толико велики као и ми…” Своја запажања о народу и крају где борави Горки износи и у другим писмима:
“Питаш ме како проводим време? Овде постоји једна планина која се зове Гоч. На руском би то значило „барабан” – бубањ.”(Гоч је и врста народног музичког инструмента, честог у Македонији.) ” Међутим, ја се с тим не слажем. По мени Гоч није „барабан”, него више личи на јежа. Али је толико привлачан да сваког јутра устајем и идем да га видим. Волим то брдо и мир који налазим у њему.” Наравно, писац се занимао и за збивања у свету, у чему му је највише помагао лист “Политика”, о којем пише с нескривеним одушевљењем:
“Сваког јутра обавезно устајем у шест сати. И одлазим на „барабан”. Али не идем сасвим сам. Kупим ‘Политику’. То је изванредан лист. У њему можеш да прочиташ све. О томе да ли се у свету нешто догађа, добро или зло, да ли свет иде у суноврат или не. А ти знаш да ја познајем систем читања између редова. Али у том листу нашао сам истину и само истину. И сада кад морам да идем на драги Гоч, ја хоћу да ти кажем само једно и да ти упутим један савет – у том листу пишу људи који умеју да испричају истину.”
Остало је упамћено да је Горки волео да шета, посећује пијаце, разговара са сељацима и пије свеже козје млеко, које га је необично крепило. Видно је било да је писац био задовољан боравком у нашој бањи и дружењем са финим и гостољубивим мештанима.
Међутим, одлазак из овог лечилишта Горком је сигурно остао у врло неугодној успомени. Јер, он је из Врњаца – протеран. Срески начелник из Трстеника, вероватно по налогу из Београда, ревносно је извршио наређење да Максим Горки, бољшевички писац и пропагатор, одмах напусти и Врњачку бању и Југославију. Власт је ипак сазнала ко је тај мирни, једноставни човек. Плашећи се његових комунистичких идеја, одлучили су да га по кратком поступку протерају.
Тако је педесетшестогодишњи Горки половином августа 1924. године напустио Врњце и, преко Мађарске, отпутовао у Совјетски Савез. Његов боравак у нашој земљи расветљен је захваљујући дугогодишњем раду и трагању крушевачког публицисте Милутина Југовића, пише Политикин забавник.
Међутим, одлазак из овог лечилишта Горком је сигурно остао у врло неугодној успомени. Јер, он је из Врњаца – протеран. Срески начелник из Трстеника, вероватно по налогу из Београда, ревносно је извршио наређење да Максим Горки, бољшевички писац и пропагатор, одмах напусти и Врњачку бању и Југославију. Власт је ипак сазнала ко је тај мирни, једноставни човек. Плашећи се његових комунистичких идеја, одлучили су да га по кратком поступку протерају.
Тако је педесетшестогодишњи Горки половином августа 1924. године напустио Врњце и, преко Мађарске, отпутовао у Совјетски Савез. Његов боравак у нашој земљи расветљен је захваљујући дугогодишњем раду и трагању крушевачког публицисте Милутина Југовића, пише Политикин забавник.
