Двојица чувара су га ставила на сто – три спојене школске клупе.
– И почео је први рез. Отприлике изнад гркљана на предњој страни грудног коша. Д. ми је све време причао, а и тада је рекао: „Пази да буде прецизно!“ Затвореник се, када сам га убо први пут да га расечем, јако мрднуо и јако почео да урла и да вришти. Дозивао је Бога стравичним крицима. Ја то никада не могу да заборавим. Сањам то и зло ми је од тога!
Овако је, о стравичним и крвавим клањима српских затвореника зарад продаје њихових органа, сведочио бивши припадник ОВК, сада заштићени сведок, чији су исказ „Новости“ 2012. године објавиле, а у који су имале увид. Покајник, који је заједно са још неколико бојовника терористичке ОВК „прошао“ двонедељну „обуку“ на пластичној лутки у једној од школа на северу Албаније, коју је такозвана Ослободилачка војска Косова претворила у свој логор.
У соби су била три човека обучена као доктори и још три, четири војника ОВК у шареним немачким униформама:
– Онда је специјалац довео једног затвореника са рукама везаним на леђима – испричао је сведок. – Затвореник је био полуобучен. Имао је мајицу исцепану од батина, не знам које је боје. Не сећам се. Доле је имао обичне панталоне. Није био војник. Био је сав модар. Доста претучен. Био је Србин. Ништа није причао. Касније, када је почео да вришти и кука, причао је на српском, па сам тако знао да је Србин. Молио је да му то не радимо. Помињао је Бога и да има породицу.
Двојица чувара су га ставила на сто – три спојене школске клупе. Позвали су још двојицу „из војне полиције“ да га држе за ноге. Међутим, доктор за кога сведок каже да је био млађи, заборавио је алат, па је заробљени Србин морао жив да се сече.
– Сећаш ли се шта смо учили? То сад овде треба да испробаш – рекао ми је Д. Ту, на лицу места, опрали смо руке неким течностима. Ја, Д. и онај што су га звали доктор. А. нам је тиме поливао руке. То смо урадили пре него што сам узео скалпел. Нисмо смели ништа да пипамо пре него што то урадимо. Док смо прали руке, Д. је причао како је ова операција много важна, за једну особу која мора под хитно да се оперише па ће се зато извадити срце. Рекао је да је то за једног важног команданта и ја сам у то поверовао. Ми нисмо уопште знали да се то ради у циљу криминала, и да смо обучавани, ако нема времена да стигну лекари или нема лекара, да ми пружимо ту помоћ код рањавања, или да то радимо да се спасу команданти.
Након што су сви опрали руке, Д. је узео још једну газу и литарску флашу, како каже, дебелог стакла, провидне течности, отворио је и опрао грудни кош затвореника.
– Ја сам стајао са десне стране затвореника, а Д. ми је показивао по грудном кошу затвореника где треба да сечем. Мене је ухватила паника. Када је видео затворен скалпел, заробљеник је почео да вришти, да кука, да моли за живот! Почео је да се опире, али су га ови јако држали. Он је толико пре тога био пребијен да је био слаб. И када су га увели, није имао много снаге.
Када је српски младић почео још јаче да виче и да се опире, припадник ОВК, који је у истрази из безбедносних разлога означен псеудонимом А, ставио му је руку преко уста. Сведок је, како каже, знао да је он са Косова, одакле га је довео А. Имао је, каже, смеђу косу и био је мршав.
– Ја сам онда почо да се тресем. Баш да се тресем! Онда ми је Д. поновио: „Знаш шта смо учили? Шта ти је, што се бојиш?“ Ухватио ме је за раме и рекао: „Не паничи, није то тешко. Хајде, ово се мора.“ Да сам рекао да не могу или да нећу, то би било непослушност команде – стрељали би ме. То знам, јер су претходно убили двојицу која нису хтела то да раде, а један је остао рањен.
Сведок је, како каже, направио рез „од горе“, од душника – гркљана до краја ребара, тј. до почетка стомака. Тада је морао да стане, пошто је заробљени мушкарац викао од болова и преклињао за живот: „Боже помози ми! Немојте то да ми радите!“
– Крв је прскала јако. Сви смо били упрскани од крви. Д. ми је онда рекао да станем са резом. Када сам то урадио, испод је била „плехура“, а то је опна. Онда ми је Д. рекао да и то пресечем, руке су му све време биле на телу и у телу затвореника. Све време је Д. упоредо са мном био са рукама у затворенику, и на затворенику. Када смо расекли „плехуру“, рекао ми је да ставим прсте под кожу, а у том тренутку је затвореник већ губио свест или већ можда и био без свести.
Д. му је онда показао како да направи други рез који је ишао попречно од првог, како би могао да се подигне грудни кош. Међутим, пошто је лекар заборавио „оно за сечење хрскавице“, ребра су морала да се пресеку да би се отворило тело, и да се, како каже сведок, „дође до срца“.
– Узели смо нож од бајонета. Он се расклопи и склопи у маказе. Претходно је преко њега бачен алкохол. Нож ми је све време био за појасом, а ја сам иначе сав био крвав. Нико није реаговао, да ми каже да прво оперем руке па да дирам бајонет. Након тога сам маказама бајонета почео да сечем. Затвореник се већ дуже време није померао. Иако се није померао, држали су га све време.
Према сведочењу бившег припадника ОВК, Д. је направио резове на горњем делу грудног коша испод врата и отворио грудни кош обема рукама. Ребра су пресечена са спољне стране како се срце не би оштетило.
– Када је Д. ухватио рукама за ту кост у средини и подигао нагоре супротну страну коша са ребрима, рекао ми је да треба да свежем крвне судове изнад срца и да оставим од три до пет сантиметара изнад тога.
Имали су најлон као од удице за пецање, што је већ било припремљено у комадима, да ја подвежем и вежем чворовима на по два места на једном крвном суду. Када је Д. подигао кош, онај доктор је држао рукама испод срца, гурнуо руке унутра и подигао га. То је много тешко да се изведе и убаци најлон за подвезивање и чворовање. Ја сам потом најгори део урадио. Рукама сам извадио срце. Било ми је јако гадно и тешко то што сам урадио – испричао је човек који је признао стравичан злочин, а који је сада сведок сарадник.
Марти уперио прст у Тачија
– Постоје озбиљне отужбе, према којима је косовски врх на челу са Хашимом Тачијем организовао отмице и убиства на стотине српских цивила и илегалну трговину њиховим органима пре НАТО бомбардовања, за време и после њега – навео је Марти у свом извештају.
– Мушкарци и жене који су били јаки и здрави одвођени су илегалним каналима у логоре на северу Албаније. Сведоци који су учествовали у превозу, махом косовски Албанци, потврдили су да су постојале импровизоване клинике у Куксу и Бурељу. Разрађеним каналима, углавном припадници ОВК, преносили су органе до аеродрома Ринас, а одатле раном зором за Истанбул, најчешће комерцијалним летовима, понедељком и средом. Марти је упро прст право у кардиолога Шаипа Мују, једног од најутицајнијег функционера у кабинету Хашима Тачија.
