Битка на Паштрику, планини на граници Србије и Албаније, била је уз Кошаре кључна за заустављање копненог напада на Србију 1999. године. Позната и као операција „Стрела“ ова битка трајала је од 26. маја до 10. јуна.
Током те две недеље, такозвана Ослободилачка војска Косова (ОВК), потпомогнута снагама албанске војске и НАТО, нападала је пограничне јединице Војске Југославије како би ослободила пут за пролазак терориста на подручје Косова и Метохије.
Српски телеграф дошао је у посед званичном документу УС „Ер форса“ о бомбардовању 1999. Према тврдњама званичника у Вашингтону, истакнуто је да је југословенска артиљерија показала да је способна за велике војне акције, упркос тврдњама НАТО да након скоро 70 дана бомбардовања „трупе пате од несташице горива, губитка опреме и пада морала“.
Амерички обавештајци пренели су да је офанзива почела из албанског села Круми, с упадом диверзантних побуњеника у близини источно од Клине.
- У само једном или два дана српске снаге су ослабиле побуњенике тако што су герилце затвориле и изоловале на горњим падинама планине Паштрик. Док је бомбардовање ослабило југословенске снаге, они су брзо кренули да граде три привремена моста преко реке Бели Дрим и добили су наређења да пуцају на све што се кретало. Након неколико дана тешке артиљеријске и минобацачке ватре на планини Паштрик, ОВК је била „претворена у пепео “ – рекао је један од америчких обавештајаца.
Он је објаснио и да је југословенску војску тешко протерати када се стационира на одређени део територије.
- Тада југословенска војска уноси своје тенкове и артиљерију, којој је тешко супротставити се – стоји у извештају америчких обавештајаца.
Ове тврдње поткрепио је и званични документ УС „Ер форса“.
- Упркос више од 250 летова НАТО авиона дневно, операција „Стрела“ није дуго трајала, заглибила је после само три дана – потврдили су званичници Вашингтона.
Уз све ово треба додати да је покушај копненог пробоја на територију Србије покушан непосредно док су трајали разговори о примирју.
- Претпоставља се да су НАТО и шиптарски терористи тиме вероватно хтели да постигну неки војнички успех или да се постигне боља преговарачка позиција, али и да би се ОВК промовисала као некаква сила – прокоментарисао је генерала Божидар Делић, који је командовао одбраном Паштрика.
Делић: Знам како је погинуо сваки војник
Тадашњи командант 549. моторизоване бригаде, сада генерал у пензији Божидар Делић говорио је за РТС о храбрости војника на Паштирку.
- Када непријатељ није прошао на Кошарама, знали смо да, ако непријатељи и НАТО пакт нешто желе да ураде, могу само на дримско-косовском оперативном правцу. Прво су покушани пешадијски напади, поготово жестоко 26. маја, током целог дана. Имали су велики број људи на том простору и до 30.000 што њихових, што војника НАТО и албанске војске. Наших, за свих 150 километара државне границе, било је око 14.000, али на том правцу где је отпочео напад око 400 људи – рекао је Делић.
Страдало је 26 српских војника и 453 војника ОВК. То можда највише говори колико је битка била успешна са становишта Србије.
- Знам како је погинуо сваки војник. Размишљам да ли је могло да буде мање губитака – каже Делић, чије су речи „Нема назад, иза је Србија“ постале симбол ове борбе.
Паштрик у бројкама |
|
|---|---|
| 16 дана трајала је битка, од 26. маја до 10. јуна
30.000 терориста ОВК, војника НАТО и албанске војске учествовало у нападу 400 српских бораца бранило је Паштрик 150 километара државне границе чувало је око 14.000 наших војника 26 српских војника је страдало 453 терориста ОВК је погинуло 20 година прошло је од битке на Паштрику 9. јуна 1999. потписан је Кумановски споразум, а 10 дана касније са КиМ се повукла Војска Југославије |
Тања Урошевић
