Већ 25 година неке државе никако да признају Републику Хрватску, а Хрватима није јасно зашто.
Ради се о 14 земаља и ту су Бахами, Бурунди, Бутан, Џибути, Kирибати, Свази, Јужни Судан, Тонга, Либерија, Маршалови Отоци, Нигер, Руанда, Сомалија, Средњоафричка Република, Свети Kристофор и Невис те Тувалу.
Неки извори тврде да је Хрватска на добром путу да успостави дипломатске односе са афричким Бурундијем и са Руандом, и то захваљујући католичким мисионарима који низ година делују у тим земљама. Упућени кажу како да државе са којима Република Хрватска није остварила дипломатску сарадњу углавном негују дипломатске односе само са својим комшијама у региону.
Током последње две деценије често се писало ко је све, када и зашто признао Хрватску, а то се користило и као аргумент у расправама о савезништву или наклоности тој земљи. Чуле су се тако и гласине према којима неке од земаља које нису признале Хрватску то заправо и не желе да учине јер су имале добре односе са бившом СФРЈ, па им наводно нова држава баш и није по вољи.
Бивши дипломата Будимир Лончар објашњава да је реч о земљама које нису толико заинтересоване за признавање неке државе, а и немају неку политичку важност.
“Ове земље нису присутне у међународним односима, нити су политички активне. Нема, дакле, политичког разлога због којег нису признале Хрватску. Ту је више ријеч о некаквој инертности или немарности, а Хрватска, вероватно, није стигла све те земље да анимира”, каже Лончар.
“Приче о њиховој повезаности са Југославијом не држе воду. И друге земље имале су јаке везе с бившом Југославијом, али су признале Хрватску у самом почетку. Међу њима су, например, Индија, Египат, Немачка, Италија, као земље наследнице СССР-а. Нема ту неког политичког значења. То су маргиналне земље, које нису активне па можда све имају тек по десетак представника у свету”, нагласио је Лончар.
И некадашњи дипломат др. Ивица Маштруко истиче како се овђе не ради о некој јакој повезаности са бившом СФРЈ, него је реч о земљама које нису међународно активне и немају ни дипломатска представништва у међународним организацијама, као ни у већим земљама.
“Једноставно, реч је о међународно неактивним државама и у том контексту то су потпуно небитне земље. Иза тога не стоји неки посебан разлог. Нема ни интереса из тих земаља, али ни са стране Хрватске да се оствари признање јер следи успостављање дипломатских односа земаља које нису међународно ни дипломатски активне. Оне немају тако развијену апаратуру да би о томе водиле рачуна, а Хрватска није показала дипломатски интерес да би је признале”, рекао је Маштруко.
Извор: Slobodna Dalmacija/Net.hr
