Ово је молба писана руком и ћирилицом оца усташтва Анта Старчевића из 1851. године београдском Лицеју (гимназији), у којој тражи да буде примљен за професора математике. Анте Старчевић је био хрватски политички лидер и главни идеолог хрватског национализма, који је међу Хрватима био познат као „отац домовине“ и као политичар са изразитим расистичким, антисрпским и антисемитским ставовима. Тада још увек није био Хрват, чак ни политички, него се изјашњавао географски, као „Личанин“. Након одбијања ове молбе, постаје тежак Србофоб и на крају зачетник усташке идеје. Са Еугеном Кватерником оснивач је Странке права, утемељеној на идеологији „хрватског државног права“ по којој Хрвати као народ имају наводно „неотуђиво историјско право“ (на основу наводне „првостечености“) да успоставе своју националну државу на свим територијама које су по њиховом мишљењу биле под влашћу Хрватске у раном средњем веку, односно у време хрватских народних краљева до 1097. године и да у таквој држави нема места за Србе.
Анте Старчевић је иначе рођен 1823. у личком Житнику поред Госпића од родитеља покатоличених Срба. Мајка Милица, рођена Богдан из Широке Куле и крштена у Православној вери је непосредно пре удаје за првог мужа прешла у Римокатоличку веру, а Старчевићев отац Јаков је био родом из Пазаришта, села покатоличених Срба. Старчевићи су Срби, потомци херцеговачких Старчевића о чему постоји обиље писаних трагова. Старчевић је започео своје бразовање у пучкој школи у Кланцу, а потом га преузима и образује стриц Шиме Старчевић. Позната је епизода да су га у школи задиркивали остали ученици називајући га Влахом и сигурно не без разлога. Наводно је био изузетно бистар, али му то ипак није било довољно да упише историју као што је желео. Након гимназије у Загребу, уписује је теологију у Пешти коју завршава да би на крају школовање завршио као доктор философије. Из неког разлога није желео да се посвети свештеничком позиву у Римокатоличкој цркви, те подноси молбу за место професора математике на београдском Лицеју (гимназији). Одбијен је и поред тога што је молбу саставио на ћирилици и потписао као “доктор мудрословија“. Касније је покушао да добије и место предавача на загребачком универзитету, али поново без успеха. Опробао се и као песник, сатиричар и књижевни критичар, али је и ту прошао поприлично незапажено. Након тога се запослио у канцеларији адвоката Шрама. Напокон је пронашао себе у политици. Отворено је заступао је радикалну идеју Велике Хрватске од Алпа до Тимока, укључујући и северну Албанију. Каснија усташка идеологија у потпуности преузима његове идеје и покушава да их до краја спроведе у дело.
Ово је фрагмент писма-молбе Анта Старчевића, Високом Књажевском Попечитељству. Оригинал се чува у Архиву Србије под бројем: (Licej – L 1838-1863, P.981, od 30.VIII 1851).
Текст писма преносимо у целости:
„Високо Књажевсво Попечитељство
Анте Старчевић Министарству просвете – пријављује се на курс за професора математике.
Високо Књажевсво Попечитељство,
На натечај, који је високо Попечитељство 23. српња т.г. за столицу из математичких знаности на београдском Лицеу разписало, подписани, осећајући у себи снагу, за моћи службу с напоменутим местом скопчану достојно обнашати, усуђујем се моју препонизну молбеницу приказати, и просити, да би ми високо Попечитељство то место поделити достојало.
Разлога, на које би у ту сврху, прошњу ослонио, не имам изван тога, да сам још год. 1848. из ових знаности строге изпите поднео,што ће високо Попечитељство увидети из проклопљенога под 1 ) преписа докторске повеље.
Што се тиче језика, у коме се имају знаности предавати, држим доста то напоменути ДА САМ РОДОМ ЛИЧАНИН и да сам у југословенском књижевном језику у год. 1849. за учитеља из мудрословја на Загребачкој академији тако, да сам збору мојих писмених и устмених одговора на предложена питања, на првом месту бечком Попечитељству предложен, што ће високо Попечитељство из сведожбе под 2) увидети 2. Решење ове столице још ни сад није дошло.
Знаности друге, у одсек мудрословни спадајуће и друге језике, којих пет знам,у ову сврху, суђинм да није вредно помињати.
Ако ми високо Попечитељство то место повери, настојати ћу речју и чином, да очекивању Попечитељства одговорим.
Међутим моју понизну прошњу свесрдно препорућујућ, с дубоким искреним штовањем остајем
Високог Попечитељства
понизни слуга
Антун Старчевић
доктор из мудрословја“
Извор: Историја Срба
