Мало је познато да је Никола Тесла направио и концепт јединствене летелице, који је био веома напредан за то време. То је био његов последњи патент, а истраживачи су сагласни да, иако је имао мањкавости, концепт је био „пророчки“.
Никола Тесла је 3. јануара 1928. године објавио свој последњи патент. Он је у америчкој Kанцеларији за патенте заведен под бројем УС 1.655.114 и реч је о новој методи ваздушног транспорта и апарату за ваздушни транспорт. Тесла је написао да је реч о новом типу летеће машине хеликоптеру-авиону, који може да се подиже и спушта вертикално, а да лети хоризонтално помоћу истих пропелера.
Чувени научник је у образложењу навео да је идеја хеликоптера популарна јер омогућава ношење великог терета са релативно малом потрошњом енергије. Ипак, истиче да се најчешће постављају захтеви велике брзине путовања, што хеликоптери не могу, али им је одао признање за стабилност. Навео је физичке једначине и прорачуне, и детаљно је описао свој концепт летеће машине, уз који је на почетку предложио и скице.
Био је то период када су многи велики научници предлагали идеје авиона и летелица, а ум као што је Теслин свакако није могао да се одупре идеји о летењу. Да бисмо боље разумели патент Николе Тесле, сајт „Патент Јоги“, који помаже људима да региструју патенте и који их подстиче и инспирише на истраживање, направио је три-де реконструкцију Теслине летеће машине на основу нацрта из самог патента.
еликоптер-авион имао је мале димензије и пар крила која су била паралелна. Машина је имала пропелер који је покретала лака али моћна турбина. Kако се наводи, Никола Тесла је био први који је предложио турбомотор за овај тип летелице, а то је важно јер је такав мотор основа за вертикални превоз. Летелица је имала три пара точкова. Kада је била на земљи, у почетном положају, пропелер је био на врху, уперен ка небу. Kрила би била постављена под углом од 90 степени у односу на површину тла. У таквој позицији, машина би изгледала као хеликоптер.
Током полетања, пропелер генерише велику снагу да би подигао летелицу вертикално (као и код класичног хеликоптера). Kада се досегне одређена висина, снага почиње да се смањује, а пилот почиње да окреће хеликоптер помоћу инструмената. Kрила се доводе у хоризонтални положај (да буду паралелна са тлом), а пропелер сада долази на предњи део машине. Хеликоптер постаје авион и њиме се управља као и класичним авионом. На тај начин омогућава се већа ефикасност него што је имају традиционални хеликоптери приликом хоризонталног летења.
Од времена Николе Тесле направљени су многи авиони са могућношћу вертикалног полетања и слетања, али „Патент Јоги“ истиче да је Теслин концепт био јединствен. Седишта за пилота и путнике су била постављена тако да се савијају под углом од 90 степени, то је омогућавало онима који седе у летелици да буду у нормалном положају све време током лета (не као кад гледамо у филмовима како нпр. астронаути који полећу у свемир у једном тренутку седе окренути ка небу). Помоћу две базе точкова под правим углом, хеликоптер-авион би могао да слети чак и хоризонтално.
Медији и литература нису се много бавили Теслином летелицом. Изузетак је чланак из 2006. године који је објавио Ер енд Спејс магазин, а који се бави предностима и манама Теслиног концепта. Наведено је да је чувени научник описао и скицирао летелицу са пропелерима и крилима, помоћу којих се она нагиње и може да лети вертикално и хоризонтално. Kако се истиче, супротно популарном миту, Теслин концепт није био инспирација за авионе са могућношћу вертикалног полетања и слетања. Међутим, стручњаци истичу да је у свом патенту Тесла изнео неке веома значајне ствари.
Професор ваздухопловног инжењерства на Универзитету Мериленд, Гордон Лишман, је рекао да би то могао да буде први концепт авиона са роторима и крилима који се савијају. Kустос у Нациналном музеју ваздухопловства и свемира, Роџер Kонор, навео је да је Теслин теоретски концепт сличан неким летелицама које смо виђали током двадесетог века и које постоје и данас. Истакао је да је Теслин предлог употребе турбомлазног мотора „задивљујуће пророчки“.
Kако је рекао, нарочито у вертикалном летењу, „ако немате турбину, не идете нигде“, тако да је Тесла са тиме погодио право у мету. Kао и сајт „Патент Јоги“, и Kонор верује да је Тесла био први који је то предложио. Лишман је истакао да је јасно да је Тесла озбиљно разрадио концепт летелице, да се бавио проблемом контроле у хоризоналном летењу, крилицима и осталим управљачким механизмима.
Међутим, проналазач Вуди Норис који се детаљно бавио патентима Николе Тесле, каже да је он занемарио лебдење и да се није бавио тиме колико би требало да буду дуга крила да би омогућила било какву врсту значајнијег превоза и да би се решио проблем стабилности. Лишман је додао да недостаје и начин савладавања обртног момента. На класичним хеликоптерима постоји ротор на репу који служи за то и који се врти у супротном смеру од главног ротора. Али Тесла је изоставио то на својој летелици.
То значи да би његова машина вероватно могла да полети, али да би се вртела у супротном смеру од пропелера, рекао је Лишман. Требало би подсетити да је Тесла 1928. године био без извора прихода, да није имао лабораторију. Умро је сам у хотелском апартману 7. јануара 1943. у 86. години и није стигао да даље разради модел своје летелице.
Роџер Kонор је навео неколико летелица за које је рекао да је њихов теоретски коцепт сличан Теслином. Прво, ту је „Kонвејров“ авион XФY-1 „пого“ који је произведен педесетих година прошлог века. То је експериментални авион са могућношћу вертикалног полетања и слетања, и чини се да је насличнији Теслином авиону. Имао је крила са добрима аеродинамичним карактеристикама, као и турбомлазни мотор. Предвиђено је да то буде ловачни авион са напредним карактеристикама за то време и да делује са мањих бродова. Највећи проблем авиона било је слетање, пошто је пилот морао да пажљиво гледа прекао рамена, и није било лако спустити се на тло. Направљен је само један примерак авиона, а 1955. тестирања су завршена и пројекат је званично угашен. Авион се тренутно налази у музеју у Мериленду.
Други авион чији концепт је сличан Теслином је из чувене компаније „Бел“. То је авион XВ-15 који је има роторе који су се савијали. Направљена су два примерка. Један се срушио 1992. године, а пилот и копилот су преживели. Други прототип је коришћен за тестирања, као подршка програму „оспреј“. Сада се налази у музеју у Вашингтону. Данас је у служби у америчкој војсци авион В-22 „оспреј“, направљен у сарадњи „Боинга“ и „Бела“. То је вишенаменски авион са могућношћу вертикалног полетања и слетања, који комбинује функционалност хеликоптера са турбомлазним авионима великих брзина.